Pogled istoričara na bombardovanje - jedina ratna akcija NATO u Evropi, šta Srbi nisu mogli da shvate

Crna godišnjica sklonila je koronu sa naslovnih strana novina. Na današnji dan avioni NATO počeli su bombardovanje SRJ.

Istoričar Predrag Marković je rekao, gostujući u Jutarnjem programu RTS-a, da je tada njegova petogodišnja ćerka napravila prvi politički komentar i pitala ga - što se brine.

Te noći je jednu nezavisnu zemlju usred Evrope bombarduju bivši saveznici zbog izmišljenog razloga, rekao je istoričar.

Prema njegovim rečima, ćerka je tada pokazala istančani osećaj za političku situaciju.

Odgovarajući na pitanje da li moglo da to bude izbegnuto, Marković kaže da je to pitanje  mnogo kompikovanije, jer posle Rambujea jedini način bio da se izbegne rat - kapitulacija.

"Rambuje je bio namerno napravljen tako da ne može da se potpiše. Liči na ultimatum iz 1914. godine. Rambuje je podrazumevao neku vrstu tihe okupacije zemlje i povrh svega opet referendfum za Albance. Sad jedna stvar - ako smo znali da će da nam otmu što smo se mučili da branimo", rekao je Marković. 

Postavite lično pitanje sebi - ako hoće da vam otmu nešto najdragocenije, da ukradu dete, šta da kažemo, 19 razbojnika, kao 19 zemalja, zašto da se branim, dobiću batine, uporedio je Marković.

"Nije to samo očajni prkos, u to vreme Srbi nisu mogli da shvate da naši stari saveznici, Amerikanci, Britanci mogu da nam to urade, to je bilo nepojavno da je moguće, to je prvi rat NATO pakta u istoriji", ističe Marković.

Jedina ratna akcija NATO pakta

Marković ukazuje da jedina ratna akcija NATO pakta u Evropi bilo bombardovanje Srbije.

"Tu je počela politika lažne vesti, kasnije su uništili Irak pod izgovorom da ima oružje za masovno unuštenje, a nije imao. Po podacima UNHCR većina izbeglica je krenulo sa Kosova kada su počele da padaju bombe", podvlači Marković.

"Procentulano verovatno je podjednaki broj Srba pobegao sa Kosova kao i Albanaca pod bombama. Izazvali su humanitarnu katastrofu, lažni redosled događaja je bio u pitanju", kaže istoričar.

Prema njegovim rečima, bilo je dosta nespretne politike, ali to traje decenijama. "Marti Ahtiisari je dobio Nobelovu nagradu, a u Indoneziji uradio obrnuto od onoga što je uradio na Kosovu, na silu je naterao neko ostrvo Aće da ostane u Indoneziji, a na Kosovu je podstakao albansku nezavisnost", kaže on.

"Najveći broj ljudi na svetu, po vroju ljudi, ne podržava kosovsku nezavisnost, što jer Kinez manje vredan od Nemca, da ne budemo tu rasisti, a tu su još Indija, Kina i Rusija", rekao je Marković.

Lekcije o NATO bombardovanju

Marković ukazuje da je problem što se đaci spremaju za prijemni, a tematika se uči u 8. i 4. razredu srednje škole.

"Udžbenci su dosta objektivni, na decu mnogo više utiču mediji, novine, stalno se napadaju  siroti udžbenci", ističe Marković.

"Javni servis je prava obrazovna insitucija, umrle su dobre novine, neke od novina ne zaslužuju ni za pijacu za hladnu tezgu", podvlači Marković.

Prema njegovim rečima, javni servis ima misiju, daleko će pre poslati poruku, zato treba država da podrži javni servis, da bude moćan, nezavisan i pošten.

Istiračari se bave tim pitanjem posle 22 godine. Kaže da Haški sud ima jednu dobru osobinu jer su sakupili milione dokumenta, koji su dostupni elektornski.

"Problemi su dubokog konteksta, ono što je često zaboravljeno da se nijedna zemlja nije našla u takvoj situaciji. Slovačka, Rumunija imaju manjine, severni Kipar niko ne priznaje sem Turske, a od nas se traži da učinimo nešto što niko nije učinio", ukazuje Marković.

Mi smo u evropskom miru napadnuti da uradimo nešto što nije stvar ljudskih prava, kaže on.

Albanci nisu hteli nikakvu srpsku državu, taktika je bila što gore to bolje, rekao je istoričar.

Najviše osiromašenog uranijuma je bačeno na Kosovo, hiljadama godina će se umirati od "oslobodilačkog poklona", zaključio je Marković.