Čitaj mi!

Vuletić: Teško je imati dijalog kada je jedna strana isključiva

Teško je govoriti o bilo kakvom dijalogu kada je jedna strana, u ovom slučaju Priština, isključiva u zahtevima a to je insistiranje na priznanju, rekao je za RTS sociolog i profesor na Fakultetu političkih nauka Vladimir Vuletić.

Kosovski premijer Aljbin Kurti se ponovo vratio na političku scenu i za njega je to prilika da se pozicionira i na međunarodnoj sceni, naveo je Vuletić za RTS.

"Pozicija Brisela i Prištine su bliže u odnosu na Beograd i Kurti zna da je uloga EU da  pre svega istisne Rusiju sa Balkana, a onda i sve ostale. EU pokušava da pokrene dijalog ali je teško imati dijalog ako je jedna strana isključiva u zahtevima, kao Priština koja insistira na priznanju. Dijalog ne odgovara Kurtiju a Miroslav Lajčak je svestan te situacije i njemu će biti mnogo teže na razgovorima u Beogradu", rekao je Vuletić.

Kada je reč o međustranačkom dijalog u kome posreduju evropski predstavnici Vuletić kaže da dijalog pre svega mora da postoji u okviru Skupštine, između stranaka. Međunarodni posrednici će uvek pokušavati da uvećaju svoj uticaj na ovom prostoru, smatra Vuletić.

"Čim imate međunarodne posrednike onda treba očekivati da će oni zagovarati ono što je u njihovom interesu. U Srbiji postoji dovoljno potencijala da se u svakoj oblasti, ukoliko ima volje, stranke dogovore. Stranke najbolje znaju šta su im kreatkoročni ali i dugoročni interesi jer kada valjano postavite neke standarde onda oni traju jako dugo. Često se ovde predstvljaju neki modeli koji ne postoje u drugim evropskim zemljama i važno je da se to ne dozvoli već da se insistira na modelima i standardima koji važe i u EU", rekao je Vuletić. 

"Naći balans da ne dođe do potpunog zatvaranja" 

Komentarišući trenutnu situaciju sa koronavirusom u našoj zemlji i najave pooštravanja mera, Vuletić je sa pozicije sociologa rekao da ćemo uvek imati igru u kojoj će biti onih koji će organizovati žurke, i slična veća okupljanja koja nisu dozvoljene, kao i onih koji će biti zainteresovani da u njima učestvuju.

"Normalno je da država reaguje i preventivno deluje. Čitava priča je naći balans da ne dođe do potpunog zatvaranja. Očigledno to ne može da se promeni stalnim apelima posebno kod mladih koji ne shvataju da su i oni ugroženi a jesu. Mislim da će građani imati razumevanja i ako dođe do pooštravanja mera ali je pitanje kaoko će ekonomija reagovati. Srbija ima dosta liberalniji pristup u odnosu na ostatak Evrope", istakao je Vuletić.

O Zakonu o poreklu imovine, besplatnim udžbenicima 

Novi Zakon o poreklu imovine treba pre svega da pošalje poruku da se bogatsvo stiče samo radom a ne kriminalom, smatra Vuletić.

"Uvek su postojale takve najave i pitanje je da li će se ovog puta odgovoriti na očekivanja građana i da svima bude jasno da samo rad može da bude garant za sticanje bogatstva a ne špekulacije i kriminal. I to je najvažnija poruka, pre svega mladima", rekao je Vuletić.

Najavljenom izmenom zakona o udžbenicima kojom bi se pod okrilje države vratila briga o udžbenicima iz srpskog, geografije i istorije s jedne strane skinuće teret sa privatnih izdavača kada se upire prstom na njih kada god nešto nije dobro a sa druge strane Zavod za udžbenike će biti više uključen. 

"Kada čujete da su na tržištu dominantni strani izdavači onda to ne ostavlja dobar utisak. Istovremeno, Zavod za udžbenike, koji je nekada bio monopolista, sada jedva opstaje a ima obavezu da štampa udžbenike na jezicima nacionalnih manjina, što je neprofitno", kaže Vuletić.

Ideja o besplatnim udžbenicima nije dobra ako o toj temi nemamo javnu raspravu i ne čujemo sve strane. Prema mišljenju Vuletića jedino balansiran pristup može da zadovolji očekivanja javnog mnjenja.

div id="adoceanrsvdcfhklggd">