Dačić: EU cilj, izveštaj EK pred poslanicima 28. decembra

Ivica Dačić poručio da su pred Srbijom reforme koje mora da ispuni.

"Potpuno smo svesni da u tom procesu postoje brojni izazovi i obaveze koje su pred nama, reforme koje moramo da sprovedemo, ali njih ne ispunjavamo zbog EU, već zbog jačanja svih potencijala naše zemlje i boljeg života naših građana", rekao je Dačić.

Dodaje da aktuelni saziv parlamenta podržava vladu, u čijoj je nadležnosti da koordinira i vodi proces pregovora, ali istovremeno, ne zaboravlja da je i sam nadležan da učestvuje u ispunjavanju onoga što se nazivaju "politički kriterijumi" za članstvo.

U tom smislu, Dačić je rekao da je važno što će po prvi put od kada se objavljuje, Izveštaj EK o napretku Srbije biti predstavljen poslanicima na sednici, na kojoj će biti prilika za otvorenu diskusiju, a potom i za usvajanje zaključaka.

"Ta sednica bi trebalo da bude održana 28. decembra", najavio je Dačić.

Podseća da je Evropska komisija konstatovala da je Skupština smanjila broj zakona donetih po hitnom postupku, kao i raniju praksu opstrukcije rada parlamenta, iznoseći podatak da su hitni postupci bili na nivou od 19 odsto od 1. marta 2019. godine i 31. marta 2020. godine, u odnosu na 44 odsto tokom 2018. godine.

"Namera je da sa ovakvom praksom nastavimo, tako da će ovaj saziv parlamenta usvajati sve zakone u redovnom postupku, a samo izuzetno po hitnoj proceduri", rekao je Dačić i dodao da će nastojati da organizuju što više javnih slušanja i sastanaka odbora van parlamenta, iako epidemija to dosta otežava.

Dačić je naveo i da je jedna od zamerki EK bio i zapaljiv govor protiv političkih neistomišljenika, koji se koristi u skupštinskoj debati, te da je neophodno donošenje kodeksa ponašanja narodnih poslanika.

Izrada predloga Kodeksa je u završnoj fazi, i njegovo usvajanje bi se moglo očekivati već do kraja godine, rekao je Dačić i naveo da će taj akt, uz već postojeće, doprineti većoj toleranciji i demokratskoj kulturi.

Po pitanju međustranačkog dijaloga, ponovio je da će u narednom periodu biti organizovana druga faza, u okviru koje će se razgovarati i dalje o otvorenim pitanjima radi unapređenja izbornih uslova, kao i o zamerkama iznetim u Izveštaju Evropske komisije.

"Te razgovore očekujem u prvom delu naredne godine, o čemu ću ovih dana razgovarati sa predsednikom spoljnopolitičkog odbora Evropskog parlamenta Dejvidom Mekalisterom", rekao je Dačić.

Predsednik parlamenta je naveo i da sastav te institucije odslikava važan napredak u postizanju pune rodne jednakosti, pa je umesto ranije predviđene kvote od 30 odsto za žene, sada u Narodnoj skupštini 40 odsto narodnih poslanica.

Podsetio je da je pre sedam dana usvojen završni račun budžeta za 2019. godinu, što je, kaže, prvi put da je na dnevnom redu istovremeno bio i budžet za 2021. godinu i završni račun za 2019. godinu.

"Uveren sam da će Skupština i u nastavku rada imati intenzivan dnevni red, koji će je obavezivati da bude efikasna, ali ne po cenu punog poštovanja demokratskih procedura i tolerancije", rekao je Dačić.

Dodaje da je parlament spreman da nastavi dosadašnju dobru saradnju sa svim partnerima na izuzetno važnom poslu, u ispunjenju zajedničkog cilja – ubrzanju i što kvalitetnijem ispunjavanju kriterijuma za članstvo Srbije u EU.

Šib: Imamo novi zamajac, otvaranje poglavlja u 2021.

Plenarnoj sednici Nacionalnog konventa o EU prisustvovao je i nemački ambasador u Srbiji Tomas Šib, koji je poručio da je formiranjem nove vlade u Srbiji pokrenut novi zamajac na polju reformi, te da u 2021. godini ništa neće sprečiti otvaranje novih poglavlja u pregovorima Srbije sa Evropskom unijom.

Šib je na onlajn redovnoj Plenarnoj sednici Nacionalnog konventa o EU istakao da je Srbija prihvatila novu metodologiju pregovaranja Evropske unije, te je izrazio nadu da Beograd zatražiti pojašnjenje kako bi se što pre dobilo razjašnjenje o nastavku procesa integracija.

On je takođe pozdravio današnju neformalnu video-konferenciju članova Saveta za stabilizaciju i pridruživanje, na kojoj će se razmatrati bilateralni odnosi EU i Srbije i naglasio da je to dobar primer, kako bi se videlo gde Srbija stoji u pristupnom procesu.

Kako je rekao nemački ambasador u Srbiji, očekuje da će zastoj biti prevaziđen posle Nove godine, iako nijedno poglavlje u pregovorima nije otvoreno tokom 2020. godine.

"Izveštaj Evropske komisije za 2020. godinu, koji je izbalansiran i sveobuhvatan, ne iznenađuje preterano jer navodi da je zabeležen ograničen napredak, posebno u prioritetnim oblastima poput vladavine prava", objašnjava Šib o dodaje da je na sve to uticala i pandemija i formiranje vlade koje je trajalo četiri meseca.

Ali, naglašava on, sada vidimo posvećenost nove vlade koja je počela da radi na brojnim reformama u oblasti vladavine prava.

"Mi smo možemo da podstakneno vladu da ide napred. Mislim da je ovo novi zamajac i da ništa neće sprečiti otvaranje novih poglavlja u 2021. godinu", kaže Šib i dodaje da upravo zbog toga treba ovu godinu zaključiti u pozitivnom tonu.

Šib je izrazio zadovoljstvo što je predsednik Narodne skupštine Ivica Dačić rekao da će se o Izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije diskutovati i u srpskom parlamentu i dodao da je to pravi proces inkluzivnosti.

Međutim, on je izrazio žaljenje što na planu proširenja EU ove godine nisu uspeli da postignu početak pristupnih pregovora sa Severnom Makedonijom i Albanijom, te je naglasio da EU nije uspela da razlikuje bilaterna pitanja od onih koja se tiču pristupanja u EU.

"Kada se to pomeša stvari postanu komplikovane. Žao mi je što nismo uspeli da otvorimo pristupne pregovore i organizujemo prve međuvladine konferencije sa Severnom Makedonijom i Albanijom", kazao je Šib i izrazio nadu da će se to uskoro desiti tokom portugalskog predsedavanja EU.

Naveo je da je Nemačka predsedavala EU u veoma posebnim uslovima, te da je njihov fokus bio ublažavanje ekonomskih i društvenih posledica koje je prouzrukovala pandemija kovida.

"Ali mislim da smo uspeli puno, s obzirom na neuobičajene i teške okolnosti. Mi smo ubeđeni da će Nemačka izaći još jača iz ove krize i da ćemo naći zajednička rešenja. Sada je čak jasnije da evropska solidarnost nije samo human gest nego trajna investicija", kaže Šib i dodaje da su zadovoljni zato što su se u okvirima EU usaglasili oko evropskog budžetskog paketa podrške u narednih sedam godina, kao i impresivnog fonda koji je usmeren na oporavak od pandemije u vrednosti od 750 milijarde evra.

"Ovo je istorijski finansijski paket koji iznosi 1,8 triliona evra", naglašava Šib.

Druga pitanja koja su nam bliska srcu, kaže Šib, jeste da nastavimo sa zelenom agendom, zelenim ugovorom, da se borimo protiv klimatskih promena, ali i da se posvetimo vladavini prava.

"Nadamo se da ćemo uspeti da uključumo i MMF u ovaj montarni okvir", dodaje on.

Kada je reč o Zapadnom Balkanu, Šib kaže da je takođe usvojen ekonomski investicioni paket u vrednosti od devet milijarde evra za ceo region, radi ublažavanja posledica pandemije.

Fabrici: Srbija je napredovala, ali je put ka EU dugotrajan

Plenarnoj sednici Nacionalnog konventa o EU prisustvovao je i šef delegacije EU u Srbiji Sem Fabrici koji je poručio da je Srbija na putu ka EU ove godine uradila mnogo stvari i da ne može da se kaže da nije bilo napretka, ali da određene stvari nisu u potpunosti urađene.

Dodao je da Unija želi da se reforme ubrzaju i da se ispune preostala Poglavlja, kao i da je na vrhu liste reforma pravosuđa, a da slede ustavne promene i implementacija reforme medija.

"Bilo je napretka i on je evidentiran. Jedan od slonova u sobi je što nije otvoreno nijedno poglavlje i u izveštaju EK to je moralo da bude zabeleženo. Savet EU ove godine nije smatrao da je neophodno da otvori poseban izveštaj o tome. To ne treba da bude preterano razočaravajuće, jer ne znači da su reforme prestale", rekao je Fabrici.

Prema njegovim rečima, izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije treba čitati onakvim kakav je, bez obaziranja na ono što nije učinjeno i da krenemo dalje ka tome.

"Ostajemo posvećeni procesu i pod ovim teškim uslovima nastavljamo reforme pre svega na ekonomskom planu", rekao je Fabrici.

Fabrici je istakao da je put ka EU dugotrajan, ali da je u ovoj godini ostvareno najvažnije što se tiče privrede.

"Privatizacija preduzeća, zalaganje u energetici, rad na infrastrukturi, javnim nabavkama. Vlada se potrudila da se postignu bolje cene. Srbija se potrudila i da i digitalnu agendu napravi što bolje", rekao je Fabrici.

Govoreći o odlazećoj godini, Fabrici je rekao da ona nije bila obeležena velikim rezultatima, niti većim društveno-ekonomskim uticajem, ali da postoji pozitivan razvoj i da su ispunjeni glavni ciljevi.

Dragojlović: Srbija sve dalje od ispunjenja kriterijuma za EU

Predsednica Nacionalnog konventa o EU Nataša Dragojlović smatra da je Srbija do ove godine, formalno gledano, nekako napredovala ka članstvu u EU, ali da je, kako kaže, realno sve dalje od ispunjavanja kriterijuma za članstvo u Uniji. 

Ona je na plenarnoj sednici Konventa takav stav obrazložila konstatacijom da Srbija, ako su kriterijumi i dalje isti, osim napretka u ispunjavanju ekonomskih kriterijuma, u političkim i kriterijumima vladavine prava "ne stagnira, nego, po mišljenju brojnih organizacija civilnog društva, nazaduje".

Najveće prepreke na putu evrointegracija vidi u oblastima vladavine prava i političkih kriterijuma, nedostatku administrativnih kapaciteta i, kako tvrdi, manjku političke volje da se dosledno primenjuju mere na koje smo se obavezali.

Ona je dodala da u Konventu nisu zadovoljni dinamikom otvaranja poglavlja i ne veruju da će Srbija ovim tempom uspeti da ispuni kriterijume za članstvo 2025. godine.

Podseća da je Srbija svakih šest meseci otvarala u proseku po dva poglavlja, ali ove godine nijedno, kao i da je podrška građana procesu evrointegracija, uprkos svemu, i dalje iznad 50 odsto, te da postoji i deklarativna volja kroz strateške dokumente, izjave zvaničnika i ekspoze premijerke Brnabić.

Dragojlovićeva je rekla da je cilj skupa da se razmene viđenja stanja procesa evrointegracija Srbije, uz sve relevantne aktere u tom procesu – predstavnike vlade, skupštine, EU, zemlje koja do kraja predsedava, te predstavnike civilnog društva.

Ona je podsetila da se, od kako je počekom 2018. godine objavljena Strategija proširenja EU na Zapadni Balkan do 2025, svi pitaju i odgovaraju na pitanje – da li je realno da Srbija postane član EU u tom roku.

"Pesimisti bi rekli da nije, polazeći od logike brojeva – ako smo za 18 godina otvorili 18 od 35 poglavlja, kako ćemo za manje od tri godine sve zatvoriti i proći sve procedure za prijem novih članica. Optimisti bi rekli da postoji kontinuitet u napredovanju i da nema zaustavljanja procesa", primetila je Dragojlovićeva.

Nacionalni konvent o Evropskoj uniji ogranizovao je plenarnu sednicu, na kojoj učestvuju premijerka Ana Brnabić, predsednik parlamenta Ivica Dačić, ministri Jadranka Joksimović i Gordana Čomić, kao i šef delegacije EU u Srbiji Sem Fabrici i ambasador Nemačke Tomas Šib.

Prvi panel posvećen je političkim kriterijumima, vladavini prava i radu institucija, dok će u drugom panelu, akcenat biti na oceni efekta institucionalne krize na socio-ekonomsko blagostanje, javno zdravlje i zaštitu životne sredine.

Skup je ovog puta, zbog aktuelne epidemiološke situacije organizovan onlajn.