Čitaj mi!

Skupština usvojila set poreskih i carinskih zakona, ratifikovano 7 sporazuma

Skupština Srbije usvojila je set poreskih i carinskih zakona, među kojima su izmene i dopune Zakona o porezima na imovinu kojim se od 1. januara 2022. godine porez na nasleđe i poklon i porez na prenos apsolutnih prava, prebacuje sa Poreske uprave na lokalne samouprave. Ratifikovano sedam sporazuma.

Ministar finansija Siniša Mali rekao je u načelnoj raspravi da su porezi na nasleđe i imovinu i prenos apsolutnih prava izvor prihoda lokalnih samouprava i da se sa jedne strane smanjuje opterećenje Poreske uprave, a s druge se daje mogućnost opštinama i gradovima da maksimiziraju naplatu poreza.

Skupština je usvojila i izmene i dopune Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji koje se odnose na pojednostavljenje poreskih postupaka za one koji imaju zahteve za povraćaj i preknjižavanje ili više plaćenog ili pogrešno plaćenog poreza, kao i zahteve za odlaganje plaćanja poreza.

Kako je rekao, to će ubuduće moći da se čini elektronski preko portala Poreske uprave.

Kada je u pitanju Zakon o državnim administrativnim taksama, ukidaju se i smanjuje dosta taksi kako bi se umanjila opterećenja privredi.

Kao najvažniju promenu u Carinskom zakonu, Mali je naveo pomeranje rokova po pitanju zastarelosti carinskog duga, odnosno državi se daje duže vremena da reaguje i zaštiti svoje interese.

Predloženim izmenama i dopunama Zakona o carinskoj službi proširuje se krug carinskih službenika koji su ovlasćeni za pokretanje carinskog prekršajnog postupka.

"Na taj način sami postupci carinjenja, odnosno carinskih prekršaja, biće brži i efikasniji", istakao je Mali.

Ratifikovano sedam sporazuma 

Poslanici Skupštine Srbije ratifikovali su  sedam sporazuma kojima se obezbeđuje oko 700 miliona evra koji će biti usmereni na podršku u borbi protiv kovida-19, zatim za podizanje energetske efikasnosti i za takozvanu "zelenu ekonomiju".

Ministar finansija Siniša Mali je nedavno precizirao da se to odnosi na nabavku medicinske opreme, izgradnju laboratorija za testiranje, unapređenje takozvane zelene ekonomije i rad na izgradnji vodovodne i kanalizacione mreže u 60 lokalnih samouprava.

Sporazum između Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj vredan je 92 milione evra i njime se obezbeđuju sredstva za nabavku dodatne medicinske opremu, radiće se na obuci medicinskih radnika, za izgradnju regionalnih kovid laboratorija u KCV u Novom Sadu i u Kragujevcu.

Kada je reč o zakonu o potvrđivanju Sporazuma o zajmu između Banke za razvoj Saveta Evrope i Srbije, taj zajam se, rekao je Mali, koristi za finansiranje javnog sektora, tačnije kako bi se pokrili uvećani troškovi za nabavku lekova i medicinske opreme.

Vrednost sporazuma je oko 200 miliona evra i može se koristiti do kraja ove godine i sledeće godine.

Sporazum o zajmu između Banke za razvoj Saveta Evrope i Srbije u vrednosti od 44,5 miliona evra obuhvata unapređenje efikasnosti u 28 zgrada, rekao je Mali i dodao da je sa istom bankom napravljen sporazum kojim će se obezbediti sredstva da se u 60 opština unapredi kanalizaciona i vodovodna mreža.

Prema njegovim rečima, to se uklapa i u program Srbija 2020-2025. godine i da se već naredne godine kreće u izgradnju nedostajuće kanalizacione i vodovodne mreže i fabrika za prečišćavanje otpadnih voda u preko 70 lokalnih samouprava, a vrednost sporazuma je 300 miliona evra.

"Već u budžetu za 2021.godinu imamo obezbeđenih preko tri milijarde evra da u narednih pet godina za 70 lokalnih samouprava završimo nedostajuću vodovodnu i kanalizacionu mrežu", poručio je Mali.

Poslanici su ratifikovali i sporazum o zajmu između Nemačke razvojne banke i Srbije za projekat rehabilitacije sistema daljinskog grejanja u vrednosti od 30 miliona evra, kao i sporazum sa istom bankom vrednosti 20 miliona evra za sanaciju između 50 i 60 objekata javne namene širom zemlje.

Mali je naveo da se Zakonom o regulisanju javnog duga po osnovu neisplaćene devizne štednje građana položene kod banaka čije je sedište na teritoriji Srbije i njihovim filijalama na teritorijama bivših republika SFRJ povećava efikansost i smanjuje broj članova komisije sa 11 na 5.

div id="adoceanrsvdcfhklggd">