Čen Bo: Kina želi manje siledžijstva, a više saradnje

O godišnjici osnivanja Narodne Republike, o epidemiji koronavirusa, saradnji sa Srbijom, ali i o zagađenju vazduha u gradovima Srbije u kojima rade velike kineske fabrike, ambasadorka Kine u Beogradu Čen Bo govori u intervjuu za RTS.

Kina slavi 71. rođendan otkako se rodila kao Narodna Republika. Uprkos razvoju Kine u poslednjih sedam decenija, verujem da rođendanske želje imaju i oni koji imaju sve. Šta bi bila velika rođendanska želja Kine?

– Za proteklu 71 godinu dogodile su se velike, ogromne promene u Kini. Ukoliko razmatramo ovogodišnju rođendansku želju Kine, u ovim okolnostima, mislim da su to pobeda u borbi protiv virusa, ostvarivanje ekonomskog rasta, kao i suzbijanje pandemije i ekonomski oporavak u celom svetu, uz kineski doprinos. Želimo da na svetu bude manje siledžijstva, a više saradnje i jedinstva.

Prethodne dve godine sam u Pekingu sveodočio velikom tehnološkom napretku, vrhunskoj infrastrukturi. Ljudi voze skupe električne automobile, jedu u restoranima, putuju sve više. Ali ako uđemo malo među ljude, možemo da vidimo velike razlike i mnogo siromašnih. Hoće li Kina uspeti da iskoreni siromaštvo do kraja godine, kao što je obećala? Šta za vas znači iskorenjivanje siromaštva?

– Imamo cilj da rešimo pitanje siromaštva, a ove godine je poslednja godina za postizanje ovog cilja. Uprkos uticaju pandemije, gledano po dosadašnjem tempu rada, mi ćemo ostvariti ovaj cilj do kraja godine, kao što smo obećali. Kina će smanjiti siromaštvo prema Agendi Ujedinjenih nacija za održivi razvoj do 2030. godine i to 10 godina pre predviđenog roka. 

To znači da će velikoj većini kineskih građana biti zagarantovani osnovni životni standardi, obrazovanje, zdravstvena zaštita i sigurnost. Problem neuravnoteženog razvoja još uvek je jedan od najvećih izazova za Kinu. To je problem koji moramo da rešimo.

Danas počinje Praznik sredine jeseni. Kako je koronavirus počeo da se širi baš na kinesku Novu godinu, proslava je otkazana, a mnogi nisu mogli da otputuju i sastanu se sa svojim porodicama. U kakvoj atmosferi dočekujete Praznik sredine jeseni? Da li će Kinezi moći da putuju u svoja rodna mesta?

– Epidemijska situacija u Kini je pod kontrolom. Život kineskih građana se vratio u normalu. Prvi oktobar, Festival sredine jeseni, jeste najvažniji praznik u Kini posle Festivala proleća, odnosno kineske Nove godine. Sada je cela zemlja u prazničnom raspoloženju. 

Sada uglavnom nema prepreka za putovanje. Vi sada možete slobodno da putujete između gradova i provincija. Međutim, kada je reč o posebnim mestima gde je veliki broj ljudi, kao što su aerodromi ili železničke stanice, još važe neke mere prevencije, na primer merenje temperature, nošenje maski. Ali uglavnom nema nikakvih prepreka za putovanje.

Osam meseci je prošlo otkako je epidemija koronavirusa otkrivena u Kini, a više od šest meseci kako se svet bori sa pandemijom. Kina je, čini se, jedina zemlja koja nema više novih slučajeva zaraze. Može li se suzbiti pandemija i održati normalan život u isto vreme? Šta kaže iskustvo Kine?

- Kina je ostvarila u drugom kvartalu ekonomski rast od 3,2 odsto, što je jedina zemlja koja je postigla pozitivan ekonomski rast među glavnim svetskim ekonomijama. To pokazuje da je moguće održati razvnotežu između suzbijanja širenja virusa i održavanja normalnog života građana. To nije lak posao, težak je, ali ima mogućnosti. 

Kinesko iskustvo jeste da je spasavanje života najveći prioritet. Poštujemo nauku, strogo poštujemo mere prevencije i celo društvo treba da učestvuje u borbi protiv virusa. Svako mora da snosi svoju odgovornost. Pandemija je izazov za ceo svet. Postizanje takve ravnoteže zahteva jedinstvo i saradnju celog sveta.

Beograd i Peking su više puta potvrđivali svoje prijateljstvo, tokom pandemije takođe. Srbija aktivno učestvuje u Inicijativi "Pojas i put", ekonomskom projektu Kine. Hoće li Kina nastaviti da ulaže u Srbiji i regionu?

– Saradnja Kine i Srbije je u skladu sa interesima obe strane. Naša saradnja, uprkos uticaju pandemije, nastavlja da napreduje u svim oblastima, što je donelo veoma konkretne koristi i u borbi protiv virusa i u ekonomskom oporavku naše dve strane. Na primer, svi projekti izgradnje infrastrukture na kojima su angažovana kineska preduzeća neprekidno napreduju i obe strane razgovaraju o novim projektima saradnje. 

Prošle nedelje smo predsednica Vlade Ana Brnabić i ja prisustvovale onlajn konferenciji predstavljanja industrijskog parka "Mihajlo Pupin". Ali u Kini je više od 200 privrednika prisustvovalo konferenciji. To u postpnosti odražava interesovanje kineskih privrednika za dalje ulaganje u Srbiji i regionu.

Dve velike investicije Kine u Srbiji – Železara i kompanija Ziđin, izazvale su u prethodnom periodu bes dela građana Smedereva i Bora, koji su se bunili zbog zagađenja vazduha koje dve fabrike proizvode. Kina je proteklih godina značajno unapredila kvalitet vazduha u svojoj zemlji. Može li to da primeni i u Srbiji?

– Kineska vlada veliku pažnju pridaje zaštiti životne sredine i zahteva od svih kineskih kompanija koje posluju u inostranstvu da se strogo pridržavaju relevantnih zakona zemlje domaćina. Nakon što su kineske kompanije došle u Železaru u Smederevu i u rudnik u Boru, posvetile su se rešavanju ovih decenijskih pitanja u vezi sa zaštitom životne sredine. 

Na primer, po informacijama kompanije, Hbis je za četiri godine uložio 140 miliona američkih dolara za smanjenje zagađenja vazduha i vode. A prethodni strani vlasnik Železare je za 10 godina uložio 80 miliona američkih dolara u iste svrhe. Sada se u Železari u Smederevu gradi jedan veliki projekat u vezi sa zaštitom životne sredine koji će biti pušten u funkciju u drugoj polovini sledeće godine. Kada bude sve realizovano, tamošnji građani će sigurno osetiti veliku promenu.

A Bor?

– Oni su već objavili neki plan za poboljšanje zagađenja. Čini mi se pre 10 dana ili dve nedelje su objavili plan kako će ići dalje.

Izgradnja Kineskog kulturnog centra u Beogradu bi trebalo uskoro da bude završena. Kada će biti otvoren? Koja će biti njegova uloga?

– Kineski kulturni centar će služiti kao nova platforma za razmenu kulture naše dve strane. U sklopu Centra postoje biblioteka, pozorište i drugi objekti. Biće organizovani časovi kineske kuhinje, jezika, kungfua, i srpski građani imaće mogućnosti da na licu mesta dožive kinesku tradiciju i kulturu u Centru. Nadamo se da ćemo otvoriti Kulturni centar što je pre moguće. Ali to zavisi i od epidemijske situacije. Mi želimo što pre, videćemo.

Sve više dece u Srbiji uči kineski jezik, a u Kini se srpski studira na čak sedam fakulteta. Zbog čega smatrate da je tolika potreba za učenjem srpskog jezika u Kini?

– Širenjem saradnje naše dve strane u svim oblastima raste potražnja za talentima koji mogu da govore i kineski i srpski jezik. Ali, nažalost, dosadašnji broj talentovanih ljudi je daleko ispod potržanje, to je možda glavni razlog. Na primer, mnogo kineskih preduzeća ide na univerzitete kako bi unapred rezervisali diplomce srpskog jezika.