Vučić u sredu s Dodikom, u kakvoj su vezi status RS i pregovori Beograda i Prištine

Na Andrićevom vencu jedna od tema izvesno će biti dokumenti koje je u dva navrata usvojila Skupština RS. U njima se, između ostalog, insistira na izvornom Dejtonu, njegovom kršenju kao i Ustava BiH od sudija i visokih predstavnika, traži se odlazak stranih sudija iz Ustavnog suda BiH.

"Tamo sam rekao da je visoki predstavnik u kontinuitetu otimao ovlašćenja RS, vršio politički pritisak i svaku drugu vrstu pritiska, međunarodna blefiranja koja su dovela do toga da visoki predstvanik u jednoj zastrašenoj atmosferi koja je vladala među tada političkom elitom promeni određene elemente Dejtonskog sporazuma, a opet, bio je dužan da poštuje Dejton", izjavio je srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik.

U Stranci demokratske akcije tumače dokumente kao koordinisano delovanje predsednika Srbije s vlastima Republike Srpske zbog povezivanja statusa KiM sa Srpskom, u aktuelnim pregovorima Beograda i Prištine.

Dalje saopštavaju da to predstavlja nastavak agresije na Bosnu i Hercegovinu, s ciljem ugrožavanja njene celovitosti. Iako je dokumenta pročitao, kaže, dva puta, predsednik Srbije ne želi da se izjašnjava pre sastanka sa zvaničnicima Srpske. Reaguje na kritike.

"Na silu pokušavaju od prijatelja da naprave neprijatelja, što je velika greška. I to rade već dugo vremena, a ne od juče. Neću im biti neprijatelj šta god radili i kako god se ponašali i uvek ću raditi na najboljim mogućim odnosima sa Bošnjacima. To je potpuno besmisleno, oni za te tvrdnje nemaju ni jedan jedini dokaz", istakao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić. 

Jasni kriterijumi Dejtona 

Analitičari ne vide opravdanost u povezivanju kosmetskog pitanja i Republike Srpske. Tajming ih, kažu, ne čudi.

"Reč je o nečemu s čim je upoznata šira međunarodna javnost, u tom smislu, po meni, ovo ne treba niti se može vezivati s onim što sledi u okviru da nazovemo vašingtonskog procesa, ne mislim da ovo može dodatno da zakomplikuje i ovako složenu situaciju na Zapadnom Balkanu. Dejtonski mirovni sporazum funkcioniše od potpisivanja i jasni su njegovi kriterijumi. Dakle, da postoje dva entiteta, tri konstitutivna naroda i da kao okvir postoji država BiH", smatra Dragan Đukanović iz Centra za spoljnu politiku.

Uoči razgovora u Vašingtonu delegacija Beograda i Prištine, diplomata Zoran Milivojević čita potrebu RS da se o aktuelnim dokumentima govori.

"Srbija stoji čvrsto na stavu da nema priznanja kosovske državnosti, to je na terenu međunarodnog prava i to je pitanje samo za sebe. Kada je reč o BiH, ključno pitanje je izvorni Dejton. Zapadni Balkan je od posebnog geopolitičog interesa zapadne alijanse i transatlantske zajednice i vrlo je vidljivo da postoji nastojanje Zapada da se pitanja na Zapadnom Balkanu koja su otvorena reše", napominje Milivojević.

U sredu u Beogradu Dodik, Cvijanovićeva, Višković

Veliko breme za međunarodnu zajednicu bila je Severna Makedonija, promenom imena Prespanskim sporazumom i ulaskom u NATO smatra se da je to pitanje rešeno.

Milivojević ocenjuje da u Srpskoj očekuju da će se uskoro na dnevnom redu naći budućnost Federacije. Podseća da se pozivaju na zaključke visokog predstavnika, a žuti alarm, kaže, pali i izjava američkog ambasadora u Sarajevu: trebalo bi promeniti Ustav BiH i ono što je izvorni Dejton u prilog jačanja institucija BiH.

"Srbija ostaje pri stavu da poštuje teritorijalni integritet BiH i ne govorim namerno o suverenitetu zato što ona nije u potpunosti suverena, ona ima i visokog prestavnika i ima i savez za primenu mira, što joj ne daje punu suverenost i u tom smislu ima smisla da se to pitanje otvori – u kojoj meri je potreban stalni predstavnik i u kojoj meri je taj Ustavni sud, koji ima i strane sudije, u funkciji interesa same BiH", dodaje Milivojević.

U sredu u Beograd dolaze Milorad Dodik, Željka Cvijanović i predsednik Vlade RS Radovan Višković.