HNV: Nova atmosfera u odnosima države Srbije i hrvatske zajednice

Kao pomake učinjene u odnosima Srbije i Hrvatske, odnosno u odnosu Srbije prema hrvatskoj zajednici, Vojnićeva je istakla lektorat na Filozofskom fakutetu u Novom Sadu, početak rada na prevodu udžbenika na hrvatski jezik, obrazovni profil u srednjoj medicinskoj školi.

Od prethodnih dogovora sa predsednikom Srbije rešeno je, navodi, i pitanje otkupa dela kuće Josipa bana Jelačića.

Upravo je želja da zahvale predsedniku Vučiću za izdvojena sredstva za otkup rodne kuće hrvatskog bana bio povod sastanka sa njim, budući da je Vlada Srbije izdvojila 600.000 evra za tu namenu.

Rešavanje pitanja otkupa Jelačićeve rodne kiće u Petrovaradinu, može biti "poveznica" između dve države, i na tom tragu se, kaže Vojnić u izjavi za Tanjug, može otpočeti sa procesima rešavanja otvorenih pitanja.

"Stvorena je nova atmosfera, koja se na sastanku u utorak i osetila. To su pozitivni pomaci u politici, kakve je i premijer Hrvatske Andrej Plenković incirao sa hrvatske strane prema predstavnicima srpske zajednice", rekla je Vojnić.

"Najvažnije pitanje - učešće u institucijama"

Predsednica HNV-a je navela da će hrvatska zajednica uvek da pohvali svaki napredak, ali da moraju da ukažu da ostaje najvažnije pitanje za njih - učešće u institucijama.

Sve dok hrvatska zajednica ne bude integrisana i uključena u institucije Republike Srbije i dok ne bude deo izvršne vlasti, do tada će, ističe Vojnić, i najsitniji komunalni problemi morati da budu rešavani na nivou predsednika države.

Prenela je da je tako na sastanu sa Vučićem bilo reči i o konkretnim, lokalnim problemima, poput izmuljavanja kanala u Monoštoru, što, smatra, nisu teme za predsednika.

"Kada bi hrvatska zajednica bila integrisana i uključena u institucije, kada bi bili i u izvršnoj vlasti, ovakvi konkretni komunalni problemi ne bi dospeli na sto predsedika Srbije", kaže predsednica HNV.

"Poteškoće i izazovi rešavaju se bilateralnim sporazumima"

Vojnićeva je navela da se određene poteškoće i izazovi rešavaju bilateralnim sporazumima izmedu dve države, podsetivši da su Međudržavnim sporazumom zaštite nacionalnih zajednica Srba u Hrvatskoj i Hrvata u Srbiji iz 2014. godine, između ostalog, zagarantovani mandati predstavnika hrvatske, odnosno srpske nacionalne zajednice u skupštinama dve države.

"Hrvatska je to odmah ispoštovala, a Srbija do danas nije", kaže Vojnićeva i dodaje da Srbi u Hrvatskoj imaju tri saborska zastupnika, 14 dožupana i 44 dogradonačelnika, odnosno gradonačelnika opština.

Iako u Srbiji nijednoj manjinskoj zajednici nisu zagarantovani mandati, pa stoga ni hrvatskoj, mada nemaju izborni cenzus, već prirodni prag, hrvatska nacionalna zajednica insistira na reciprocitetu.

Vojnićeva kaže da nacionalne zajednice otvorena pitanja rešavaju bilateralnim sporazumima.

"Svaka nacionalna manjina bi trebalo da ima svoj glas, da se njen glas čuje. Neke manjine su to ostvarile na neke druge načine, ali ja sam sigurna da, kada bi se glas svake nacionalne manjine čuo, to bi predstavljalo bogatstvo za obe države", kaže Vojnić.

"Kada budemo integrirani, kada budemo u vlasti, onda mali pomaci neće ni biti na stolu, a kamoli da ćemo se hvaliti ili biti primećeni", kaže Vojnić.

Predsednica HNV ističe da su svakako zadovoljni i ovim što je do sada urađeno:

"Sigurna sam da će ovakvim nekim novim politikama doći i do uključivanja hrvatske zajednice, da budemo integrirano društvo i da je to vreme zaista i došlo", rekla je Vojnić za Tanjug.