U četvrtak nastavak dijaloga Beograda i Prištine, koje teme su na stolu

U Briselu se sutra nastavlja dijalog Beograda i Prištine. U Evropskoj uniji taj sastanak predsednika Aleksandra Vučića i premijera iz Prištine Avdulaha Hotija ocenjuju kao važan prvi korak u obnovi pregovora, od kojih očekuju da dovedu do konačne normalizacije odnosa. Uoči odlaska u Brisel, srpski predsednik poručuje: "Borićemo se za interese Srbije i srpskog naroda na Kosovu i Metohiji."

Plan Brisela je da nastavak dijaloga Beograda i Prištine paralelno vodi na dva koloseka: jedan posvećen finalizaciji i konačnoj primeni svih sporazuma koji su do sada potpisani, a nisu zaživeli ili nisu u potpunosti primenjeni. A drugi kolosek je rad na sporazumu o sveobuhvatnoj normalizaciji.

Unija će, kako prenosi Tanjug, pregovore intenzivirati od septembra.

Srpski predsednik pred odlazak u Brisel bio je konkretniji.

"Dve su ključne teme koje će sutra biti na dnevnom redu: to su nestale osobe i interno raseljena lica, kao prva tema. Druga tema, ekonomija i bolja ekonomska saradnja, bolji protok robe, kapitala, ljudi i usluga. Mi smo se pripremili za tu temu. Vidim da se pripremaju i Albanci, pošto dobijam sve izvode iz albanske štampe, tako da gledamo šta tu možemo da uradimo. I borićemo se, to je ono što mogu ljudima da kažem i ljudi to znaju. Borićemo se za interese Srbije i srpskog naroda na Kosovu i Metohiji i to je naš cilj, to je naša obaveza, to je naš posao", poručuje predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

Kosovski premijer Avdulah Hoti već je u Briselu, a prethodnih dana je poručivao da će na sto staviti i temu ratne odštete, vraćanje katastarske dokumentacije i priznanje kosovske nezavisnosti.

U Evropskoj uniji ističu da posao neće biti lak jer je za sporazum potrebna politička volja obe strane.

A za srpske analitičare sporazum je teško ostvariv bez koordiniranog delovanja Unije i Amerike.

"Ta neka sinergija EU i SAD je neophodna za uspeh, to vidimo iz iskustva svih prethodnih velikih regionalnih sporazuma, od Dejtona do Prespanskog sporazuma. Taj sveobuhvatni sporazum treba da bude ne samo svobuhvatan već i višeslojni, da se razgovara i postigne dogovor o svemu što je sporno", kaže Suzana Grubješić iz Centra za spoljnu politiku.

Bivši savetnik za nacionalnu bezbednost američkog predsednika Džon Bolton, u intervjuu za BIRN ističe da su Beograd i Priština propustili priliku za rešenje, misleći na opciju razmene teritorija i otkriva da ta ideja nije bila strana za ozbiljne evropske igrače.

"Evropa je takođe razmišljala o toj ideji i mnogi su zauzeli potpuno isti stav. Razumem zabrinutost nekih na Balkanu da će, ako se neke granice budu promenile, sve ostale biti u opasnosti. Razumem to što govore, ali mislim da je taj strah preuveličan. Ponovo sam postavio pitanje: šta je alternativa? Ako same strane postignu dogovor, da li će Evropa zaista da se umeša i kaže – ne, ne, ne, to rešenje nije dovoljno dobro za nas?", rekao je Bolton.

Iz Evropske unije poručuju da je nastavak dijaloga temeljno pripremljen, dogovorene su teme, dobijena podrška zemalja članica, a najvažnije im je što je, kažu, pokazana politička volja i posvećnost liderâ u Beogradu i Prištini da ponovo sednu za pregovarački sto.