Makalister: Teško da je bojkot održivo demokratsko rešenje

"Naš predlog je da olakšamo proces međustranačkog dijaloga, stranke će morati da postignu konsenzus o koracima koje žele da preduzmu kako bi se poboljšali uslovi za rad u parlamentu i za održavanje izbora", rekao je Makalister za današnji Blic.

Podsetio je da je, kada su se bivši evroparlamentarci Eduard Kukan i Knut Flekenštajn sreli s predstavnicima opozicije i vlasti u avgustu, velika većina njih izrazila iskrenu volju da učestvuje u dijalogu koji pomaže EP.

"To je osnova mog poziva, a očekujem da će političke snage učestvovati u otvorenom i konstruktivnom dijalogu sa ciljem poboljšanja uslova za dijalog u Skupštini i dolazećim izborima", naveo je Makalister.

Predsednik Odbora za spoljne poslove EP dodao je da se nada da uspostavljanjem procesa međustranačkog dijaloga mogu da pomognu da se napravi prostor za iskrenu međupartijsku debatu, koja je od vitalne važnosti za pravnilno funkcionisanje zakonodavne vlasti, kao i za napredak Srbije na njenom putu ka EU.

"Donošenja i sprovođenja mera odluka učesnika"

Upitan da li će posle razgovora biti usvojene neke mere, Makalister je rekao da EP samo olakšava dijalog, a da su obaveze donošenja i sprovođenja mera odluka učesnika, kako vlasti tako i opozicije.

Dodao je da se planiraju tri runde dijaloga do kraja godine i da će nakon svake od njih biti rezimirane teme "po kojima smo čuli da politički akteri postižu konsenzus i podsticaćemo ih da razmotre primenu i idu dalje tražeći povratne informacije o napretku do naredne runde dijaloga".

"Dogovorene mere doći će od samih učesnika, tako da možemo očekivati da će ispoštovati sopstvene obaveze", rekao je Makalister.

Dodao je da su pozvane sve političke grupe i stranke koje su pristale da se sastanu sa njima na pripremnim konsultacijama, sugrešući da ih podjednako zastupa lider grupe, jedan političar i jedan politički savetnik (fakultativno).

Razgovori će se održati u Narodnoj skupštini, a Makalister kaže da je to prirodno mesto za početak, jer je sveobuhvatni cilj dijaloga da se stvori prostor za istinski međustranački dijalog.

"Za razliku od redovnog parlamentarnog procesa donošenja odluka, dijalog predviđa da svi učesnici, bez obzira na veličinu, razgovaraju na ravnopravnim osnovama sa svim ostalilm učesnicima, a metodologija dijaloga će biti postizanje konsenzusa", rekao je Makalister.

Izrazio je nadu da će prva serija dijaloga značajno doprineti poboljšanju uslova za predstojeće izbore predlaganjem konkretnih mera dogovorenih od političkih aktera, u skladu sa preporukama ODIHR-a i drugih izbornih stručnjaka.

"Samo političke grupe i stranke učestvuju u dijalogu"

Na pitanje da li će biti prisutne neparlamentarne stranke, civilno društvo, Makalister je rekao da je dijalog zamišljen kao međustranački i da je otvoren za različite političke snage.

"Kako bismo započeli svaku sesiju dijaloga, pozvaćemo stručnjake za izborne standarde da daju uvodne stručne napomene. Međutim, samo političke grupe i stranke učestvuju u dijalogu", napomenuo je Makalister.

Makalister je rekao da "čvrsto veruje" da je parlament prirodno mesto za demokrastku raspravu, za donošenje zakona i usmeravanje zemlje ka EU, naglasivši da demokratski sistem ne može pravilno da funkcioniše bez jakog parlamenta.

"Ovo nije samo moje mišljenje, to je jasno rečeno u Ustavu ove zemlje i njenoj dugoj parlamentarnoj tradiciji. Izlaz iz sadašnjeg zastoja može biti samo kroz novi parlament, a legitimitet i snaga ovog parlamenta zavisiće od napora svih političkih aktera da se stvore pravi uslovi za održavanje demokratskih izvora. Jaka većina sa jakom opozicijom", poručio je Makalister.