Evropski parlament: Srbija uradila mnogo, neophodan dalji napredak

Najviše se insistiralo na nezavisnom pravosuđu, slobodi izražavanja i medija i usklađivanju spoljne i bezbednosne politike sa politikom EU.

Poslanici Evropskog parlamenta u velikom broju osudili su uvođenje taksi na robu iz Srbije od strane Prištine.

Izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Dejvid Makalister naveo je da vlasti u Beogradu sprovode "impresivnu agendu ekonomskih i strukturnih reformi" čiji su rezultati, prema njegovim rečima, već vidljivi.

"U oblasti vladavine prava neophodno je osigurati primenu nezavisnog pravosuđa u praksi, dok korupcija i organizovani kriminal predstavljaju prepreku ne samo za demokratski, socijalni i ekonomski razvoj Srbije već i celog regiona", poručio je Makalister.

Založio se i za jačanje slobode izražavanja i medija u Srbiji i podsetio na važnost regionalne saradnje i normalizacije odnosa Beograda i Prištine.

Kristijan Dan Preda iz Evropske narodne partije kaže da bi želeo da vidi Srbiju u EU članstvu do 2025, ali je upozorio da mnogo posla ostaje da se uradi.

"Izgleda da je dijalog sa Kosovom fundamentalno pitanje i da tamo postoje prepreke i nazadovanja zbog odluke Kosova da uvede takse na robu koja dolazi iz Srbije", poručio je Den Preda.

Naglasio je "zabrinutnost što najviši srpski zvaničnici ne prihvataju odluke Suda u Hagu i masakr u Srebenici ne karakterišu kao genocid".

Poslanica evropskih Socijaldemokrata Tanja Fajon navodi da postoji razlika između "onoga što piše u EU dokumentima i stvarne situacije u zemlji".

"Istina je da Srbija ima pozitivne ekonomske indikatore, ali i dalje ima problema sa vladavinom prava, dubokom podeljenošću društva i slobodom medija", izjavila je Fajonova.

Poslanica evropskih Socijaldemokrata je evropskim poslanicima pokazala naslovnu stranu Ilustrovane politike "Psi su pušteni" i ocenila da takve stvari Srbiju udaljavaju od EU.

"EU neće biti celovita bez Srbije, ali ne treba nam Srbija gde ćemo da čitamo o prebijenim članovima opozicije i nacionalstičkim igrama već o zdravoj demokratiji i dobrim odnosima sa Kosovom", poručila je Fajonova.

Predstavnica Evropskih konzervativaca i reformista Ruža Tomašić je iznela zabrinutost zbog umerenog tona kojim se u izveštaju o Srbiji govori o procesuiranju ratnih zločina.

I ostali članovi Evropskog parlamenta iz redova hrvatskih parlamentaraca uglavnom su se žalili na pitanje prava hrvatske manjine u Srbiji i jurisdikciju Beograda u procesuiranju ratnih zločina pri čemu su ocenili da se Srbija ponaša kao "mali Hag".

Sa druge strane, bilo je i onih poslanika kao što su Žan Luk Šafhauzer ili Andor Deli koji su se založili za smanjivanje pritiska na Srbiju da "izabere između Istoka i Zapada", odnosno na povećanje pritiska na Prištinu da jednostranim potezima ne ugrožava normalizaciju odnosa sa Beogradom.

Poslanik Ivo Vajgl je poručio da evropski Liberali podržavaju integracije Srbije u EU i pregovore koji se tim povodom vode.

Navodi da Srbija mora više da uradi u oblasti vladavine prava, u uspostavljanju pluralističkih i demokratskih odnosa u Parlamentu Srbije, kao i u osiguravanju slobode medija.

"Neophodno je pojačati nivo komunikacije kako unutar zemlje tako i sa susedima i završti sa govorom mržnje. Samo takva Srbija biće dobrodošla u EU", zaključio je Vajgl.

U ime Zelenih, poslanik Igor Šoltes naveo je da je Srbija "apsolutno napredovala" u oblastima javne administracije, tržišnoj ekonomiji i ekonomskom rastu i ekonmskoj stabilnosti.

Prema njegovim rečima, još je posla ostalo da se uradi u oblasti borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala.

Navodi da je Srbija važan igrač u celom regionu i da zato EU mora da reguje na pojedine izjave koje dolaze od srpskih zvaničnika, ukazujući na svoj amandman koji govori o "nepriznavanju odluke Suda u Hagu da je u Srebrenici počinjen genocid".

O njegovom amandmanu, kao i o preostalih sedam usmenih amandmana i celokupnoj Rezoluciji o Srbiji, Evropski parlament će glasati u četvrtak u podne.