Joksimović: Poglavlje 35 nije zamena za dijalog Beograda i Prištine

"Nije neumitno vezan, politički možemo da govorimo da li je najznačajniji, ali ako ćemo da se zadržimo na jasnom određenju, to je odvojen proces, uporedan i trebalo bi da bude podstičući, što nije uvek i to je zapravo zamka i test koji stoji pred svima nama", rekla je Joksimovićeva.

Joksimovićeva je, na panelu "Pitanje Kosova i Metohije u kontekstu evropskih integracija Srbije - Poglavlje 35" u okviru unutrašnjeg dijaloga o KiM", dodala da su Vlada Srbije i predsednik Aleksandar Vučić izdržali te testove i probe i da su sada neumitno opredeljeni za mir i dijalog.

Navodeći da se podrazumeva da obe strane u dijalogu treba da ispune svoje obaveze, Joksimovićeva je navela da ne razume zašto se "pozivaju obe strane", te zašto se to podvlači, jer je očigledno da jedna strana - Priština nije u stanju da ispuni obaveze koje su prihvatili potpisivanjem Briselskog sporazuma.

"U tom smislu ja sam i očekivala hitno uključivanje Federike Mogerini, kao visoke predstavnice EU, ne kao izraz dobre volje i podrške, nego obaveze koje EU ima činjenicom da je nekadašnja visoka predstavnica za spoljnu politiku Ešton, između ostalog potpisnik Briselskog sporazuma", rekla je Joksimovićeva.

Dodala je da je Beograd u dobroj meri konstruktivan sada, kao što je i bio, ali da je očigledno da je sa druge strane veći kapacitet za "nasilje i nerazumevanje, nego kapacitet za dijalog i razumevanje".

Kako je navela, pozivanje na postizanje nekog budućeg pravno-obavezujućeg sporazuma, koji će značiti sveobuhvatnu normalizaciju odnosa, ne može da nastane pre onoga što je ispunjavanje prethodnog pravno-obavezujućeg sporazuma, koji je potpisan uz garanciju EU, a što je Briselski sporazum.

"Sadržina pravno-obavezujućeg sporazuma bi trebalo da proizađe iz dijaloga"

Istakla je da se danas u društvu pogrešno ustalio narativ da je taj sveobuhvatni budući sporazum o normalizaciji odnosa nešto najbliže priznanju samoproglašene nezavisnosti Kosova.

"Stvari su gotove onda kada su gotove, jer konačna rešenja za države postoje onda kada države nema, a ni tada ne možete da konstatujete konačno rešenje, jer države nema, nego to konstatuju drugi. Posebno ne razumem taj narativ, jer sadržina pravno-obavezujućeg sporazuma trebalo bi da proizađe iz dijaloga Beograda i Prištine - a kakav će ishod da bude videćemo", rekla je ministarka.

Dodala je da ako je sve gotovo i ako su zapadne zemlje definitivno prihvatile nezavisno Kosovo, onda je pravo pitanje zašto EU nema stalnu misiju u Prištini, zašto još uvek deluje Euleks, zašto još uvek nema liberalizacije sa Kosovom, zašto se uopšte i vodi Briselski dijalog.

"Smatram da je za nas ključno, da kao odgovorna evropska zemlja, koja baštini i evropsku kulturu i tradiciju i koja je važna u regionu, da se držimo međunarodnih sporazuma, dokumenata i svega onoga što je legitiman izbor za nas i naše interese", navela je Joksimovićeva.

Istakla je da poglavlje 35 nije zamena za dijalog Beograda i Prištine, već da je kao potpuno specifično poglavlje, koje prati i meri napredak u dijalogu.

"Poglavlje 35 nije zamena za dijalog i poglavlje 35 samo prati i meri napredak. Poslednjih godinu i po dana nije bilo napretka u dijalogu Beograda i Prištine, zbog toga što Priština nije ispunjavala deo svojih obaveza. Da li zbog toga nismo otvorili poglavlja? Nije moguće dijalogom uslovljavati proces evropskih integracija u kojoj obaveze imaju dve strane", istakla je Joksimovićeva.

Govoreći o formulaciji "dobrosusedskih odnosa" između Beograda i Prištine, navela je da su tri uslova bila da nema povratka na stanje pre 1999. godine, nema podele teritorije, te da nema prisajedinjenja nekoj drugoj državi, te da se ti uslovi nisu odnosili na "nezavisno Kosovo", već na suštinsku autonomiju.

"Što se tiče dobrosusedskih odnosa, u rezoluciji UN iz 2010. godine, navodi se da će dijalog biti činilac mira, bezbednosti i stabilnosti u regionu, pod dva služiti kao sredstvo promovisanja saradnje i pod tri kao sredstvo saradnje upravo i isključivo da proizvede napredak ka članstvu EU i unapređeno poboljšanje uslova života ljudi", istakla je Joksimovićeva.

"Vučić i Vlada spremni da dijalogom dođu do mirnog rešenja"

Joksimovićeva je na kraju trećeg panela istakla da lično smatra da je za Srbiju suštinski važno da je, pre svega, oslonjena na evropski koncept bezbednosti.

"Nisam srećna da vidim ni SAD, ni Rusku Federaciju kao ključne igrače koji će da prelamaju svoje interese na ovom prostoru. Mislim da je prirodno okruženje Srbije pre svega Evropa, evropske zemlje i da zajednički treba da pronalazimo rešenje", rekla je Joksimovićeva.

Navela je da očekuje da Evropska unija u budućem periodu pokaže još veći kapacitet i odgovornost u nalaženju održivih rešenja između Beograda i Prištine, koja će biti prihvatljiva i, kako kaže, koja neće kreirati "stalno tinjajući sukob".

"U interesu svih je da dođemo do održivih rešenja, to nije lako. Nesumnjivo je da su i Vlada Srbije i predsednik Aleksandar Vučić pokazali da smo spremni da u najboljem interesu naših ljudi i razvoja boljeg života pokušavamo da dijalogom i na miran način tražimo održiva rešenja", rekla je ministarka.

Dodala je da je pragmatizam važan, ali i jasno definisanje interesa svih u procesu.

Na današnjem sastanku održana su tri panela, a razgovaralo se o političkom aspektu sveobuhvatnog rešenja kosovskog pitanja, položaju srpske zajednice na Kosovu i Metohiji i pitanju KiM u kontekstu evropskih integracija Srbije.