Atlantski savet za "istorijsko zbližavanje" SAD i Srbije

Za sredu je u Vašingtonu zakazana konferencija Atlantskog saveta o Zapadnom Balkanu, na kojoj će učestvovati prvi potpredsednik Vlade Srbije i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić i šefovi diplomatija regiona.

Posle sukoba tokom 90-ih, verovalo se da se Zapadni Balkan nalazi na putu ka stabilnosti i da će obećanje o evroatlantskoj integraciji pomoći zemljama bivše Jugoslavije da prođu kroz bolne unutrašnje reforme i podstaknu region na tešnju saradnju, koja će pomoći u prevazilaženju rana iz ratova, navodi se u izveštaju Atlantskog saveta.

Prema njihovoj oceni, u regionu je postignut značajan napredak – Slovenija i Hrvatska su sada članice NATO-a i Evropske unije (EU), a Albanija i Crna Gora su pristupile NATO-u.

Ohrabrene ovim uspesima, angažovanje i evropskih država i SAD je smanjeno, uz opravdanje pasivnog verovanja u neizbežnost krajnje putanje regiona.

Iako region još želi da se pridruži Zapadu i njegovim institucijama, konačni ishod ne bi trebalo više uzimati zdravo za gotovo, ističe se u izveštaju o novoj američkoj strategiji za Balkan.

SAD posebno mogu i treba da imaju ključnu ulogu u tome kako bi dale glas jasnoj, zajedničkoj viziji za region i koordinisale sa Evropskom unijom ponovno uspostavljanje jasnog puta ka zajedničkom transatlantskom cilju na političkom nivou, smatra Atlantski savet.

U izveštaju je navedeno nekoliko konkretnih koraka koje bi SAD trebalo da urade kako bi pomogle u stabilizaciji regiona.

Pod jedan, Atlantski savet smatra da SAD treba da uspostave stalno prisustvo vojske u jugoistočnoj Evropi, čime bi pokazale konstantnu posvećenost postizanju bezbednosti u regionu i omogućile sebi da dugoročno utiču na razvoj događaja.

Kamp "Bondstil" idealan je za to, stoji u izveštaju.

Vojnici bi trebalo da pomognu i jačanju sposobnosti lokalnih vlasti u borbi protiv terorizma kroz obuku i razmenu najboljih praksi, kao i pružanju pomoći u humanitarnim katastrofama, a to bi, takođe, trebalo da pošalje jasan signal regionu da su SAD posvećene sprečavanju nepromišljene revizije postojećih granica, što, kako tvrde, "podstiče ruski avanturizam".

Pod dva, predlaže se u izveštaju, SAD treba da pokušaju da "postignu 'istorijsko' zbližavanje sa Srbijom. To nije strogo govoreći novi pristup, već neophodan snažniji pokušaj u kontekstu obnavljanja angažmana u regionu".

Beograd može i treba da bude blizak partner i saveznik u regionu, ali to može da postane jedino ukoliko počne značajno da se distancira od Rusije, navodi Atlantski savet.

Pod tri, SAD treba da povrate reputaciju istinskog posrednika, koji, između ostalog, treba da uloži dodatni napor da bi pripremio Atinu i Skoplje da u budućnosti postanu saveznici, i pridruže se EU u naporima da podstaknu da se razgovori Beograda i Prištine što pre okončaju.

Pod četiri, kako se navodi, treba obratiti pažnju na preduzetnike i mlade u regionu.

Nijedan od ovih poteza nema smisla bez obraćanja pažnje na dugoročne ekonomske perspektive regiona i mlade ljude, ističe se u izveštaju.

Napominje se da SAD moraju ponovo da se angažuju sa svojim evropskim partnerima da stvore značajne ekonomske mogućnosti za ljude iz regiona od infrastrukturnih projekata, preko smanjenja ograničenja u regionalnoj trgovini, do podsticanja investiranja u digitalnoj sferi... 

Evropska unija jeste i ostaće glavni igrač na Zapadnom Balkanu, sa daleko više resursa, alata, ljudskog kapitala i političke pažnje posvećene regionu od SAD, navodi Atlantski savet i ističe da SAD treba da zadrže poseban autoritet, koji može da se iskoristi kako bi se unapredila bezbednost regiona, kako nikada više ne bi postao izvoznik ozbiljnih problema, niti sukoba.

SAD mogu da kanališu pozitivan strateški rezultat koji će otvoriti put još bezbednijem i prosperitetnijem regionu, stoji u izveštaju Atlantskog saveta o novoj američkoj strategiji za Balkan pod nazivom "Balkan napred: Nova strategija SAD za region".