Brnabić: Migracije pretvoriti u motor za ekonomski rast

Ana Brnabić je predstavila četiri ključne oblasti koje je radna grupa, u okviru Svetskog ekonomskog foruma u Milanu, identifikovala kako bi Evropa imala punu kontrolu nad svojim granicama i koristila migracije kao "motor za ekonomski i kulturni rast".

Premijerka Srbije, koja je prvi predstavnik naše zemlje, koji je predsedavao radnom grupom u okviru Svetskog ekonomskog foruma u Milanu, rekla je da granično pitanje migracija za 45 odsto Evropljana predstavlja najveću brigu, a 69 odsto njih smatra da je potrebna zajednička evropska politika koje će se zemlje pridržavati.

Kako bi se postiglo da Evropa ima punu kontrolu nad svojim granicama, a da se istovremeno pridržava humanitarnih vrednosti, da bude inkluzivna i koristi prednosti migracija, odnosno koristi migracije kao motor za ekonomski i kulturni rast, Brnabićeva je rekla da su identifikovane četiri ključne oblasti gde "Evropa može da napravi razliku".

Kao prvu, navela je unapređenje uslova u zemljama porekla migranata kako bi se smanjile migracije.

Kao drugu, Brnabićeva je navela poboljšanje sistema upravljanja različitim kategorijama ljudi koji dolaze u Evropu, u okviru čega su se, kako je naglasila, pojavile tri posebne ideje.

Prva je uspostavljanje centara za procesuiranje migranata van Evrope kako bi se obezbedio način za njihov legalan ulazak, druga razvoj zajedničkog evropskog digitalnog identiteta za migrante koji registruje migrante na prvoj tački ulaska u ovim centrima van Evrope, a treća ideja je razvoj panevropskog imigracionog sistema da bi se privukli stranci za kojima postoji posebna potreba na tržištu rada, precizirala je Brnabićeva.

Kao treću oblast, Brnabić je navela potrebu da se poboljša integracija migranata kroz obrazovni sistem, obuku i kurseve za učenje jezika.

"I konačeno, želimo da promenimo narativ o migracijama kako bi pokazali pozitivnu stranu migracije, a ima ih mnogo, kako bi koristili migracije kao motor za ekonomski i kulturni rast", poručila je Brnabićeva.

Članovi radne grupe predstavnici su međunarodnih institucija, ekspertskih organizacija, akademskih institucija, parlamenata i ministarstava iz velikog broja evropskih zemalja.

"Nizak nivo obrazovanja otežava integraciju" 

Veliki problem migracije je činjenica da je udeo visokoobrazovanih migranata u Evropi niži nego u Severnoj Americi. Nizak nivo obrazovanja migranata u Evropi znatno otežava zapošljavanje i njihovu integraciju i zato je potrebno ulaganje u edukativne programe i stručnu obuku za migrante, jedan je od zaključaka grupe, saopštio je Kabinet premijerke.

U okviru diskusije, razmatrane su i mogućnosti primene novih tehnologija i digitalizacije za rešavanje problema efikasne kontrole granica i kontrole tokova migranata. 

"Razgovarali smo i o mogućnostima formulisanja zajedničke evropske politike migracija i potrebi poštovanja i primene te politike", naglasila je Brnabićeva. 

Ta politika mora biti povezana sa drugim globalnim ciljevima, kao što su Ciljevi održivog razvoja UN do 2030. godine, dodala je predsednica Vlade.

Radna grupa za migracije i granice posebno je analizirala mogućnosti za poboljšanje javne slike o migrantima i odnosa većinskog evropskog javnog mnjenja prema migrantima. 

"Kao jedan od globalnih lidera, Evropa mora da teži stvaranju inkluzivnog društva i da insistira na vrednostima otvorenosti i poštovanja različitosti", istakla je Brnabićeva. 

Osim premijerke Ane Brnabić, zaključke diskusija predstavili su i lideri radnih grupa za pitanja demokratije i upravljanja, energetske održivosti, bezbednosti i odbrane, kao i ekonomije fokusirane na ljude.

Zaključci koje su radne grupe usvojile biće prezentovani sledeće godine na redovnom godišnjem sastanku Svetskog ekonomskog foruma u Davosu.

Ana Brnabić je prvi predstavnik Srbije koji je predsedavao radnoj grupi u okviru Svetskog ekonomskog foruma. Članovi radne grupe su predstavnici međunarodnih institucija, ekspertskih organizacija, akademskih institucija, parlamenata i ministarstava iz velikog broja evropskih zemalja.

Predsedavanje radnoj grupi predstavlja priznanje Srbiji zbog odnosa koji ima prema migrantima i svim građanima Srbije koji su prema migrantima pokazali veliko gostoprimstvo, pružajući pomoć osobama koje su se našle u nevolji.

"Kroz našu zemlju prošlo je više od milion ljudi iz ugroženih zemalja i mi ni u jednom trenutku nismo zatvarali naše granice. Dodatno, u ovoj školskoj godini 645 đaka migranata pohađa škole u Srbiji. To je prepoznato u Evropi i predsedavanje ovoj radnoj grupi je priznanje Srbiji za učinjene napore u migrantskoj krizi", ponovila je Brnabićeva u razgovorima koje je imala.

Srbija na migrantsku krizu odgovorila humano 

Tokom migrantske krize građani Srbije su pokazali da su tolerantni, gostoprimljivi, a Srbija da ima upravu, vojsku i policiju koja na human način može da odgovori na ovako veliku krizu, rekla je premijerka Ana Brnabić novinarima.

Dodala je da je human odgovor Srbije na migrantsku krizu pohvala za sve građane Srbije i za Vladu Srbije u poslednje tri godine.

"Ono što je važno, mi ćemo nastaviti da radimo na ovome i Srbija će, najverovatnije, na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu predstaviti za celu Evropu kakva bi trebalo da bude politika prema migracijama u budućnosti", naglasila je premijerka Srbije.

Migrantska kriza, kako je rekla, bila je jedna od "najžešćih" kriza koje su pogodile EU, na koje "EU i članice nisu naročito dobro reagovale", a Srbija je pokazala da baštini evropske vrednosti.

Premijerka je naglasila da je predsedavanje Radnoj grupi, u okviru Svetskog ekonomskog foruma za migracije i granice, velika čast ne samo za Vladu Srbije već i za sve građane Srbije.

Kako kaže, skup u Milanu je bio prilika da se nakon Bregzita i važnih izbora u Holandiji, Austriji, Francuskoj, Nemačkoj razgovara o novoj budućnosti Evrope.

"To je bila tema sastanka grupe 'Novi lideri za Evropu', čiji sam član, kakvu Evropu želimo da imamo u budućnosti. Razgovarali smo i o širenju EU i kada bi moglo da se očekuje da Srbija uđe u EU i koji su planovi za naše dalje integracije", zaključila je Brnabićeva. 

Predsednica Vlade je učestvovala u radu i drugih panela na teme "Uloga Evrope u promenjenim okolnostima", "Izazovi digitalizacije i četvrte industrijske revolucije" i "Nove ideje idejama koje mogu pokrenuti promene u svetu".