Poziv Hrvatskoj da ukine "diskriminatorske odluke"; Ljajić: Ne želimo trgovinski rat

Ministri BiH, Crne Gore, Makedonije i Srbije usaglasili su na sastanku u Sarajevu sedam zaključaka povodom trgovinskih mera Hrvatske za poljoprivredne proizvode iz trećih zemalja. Upućeno je pismo Evropskoj komisiji od koje se traži da hitno reaguje. Ministar trgovine Srbije Rasim Ljajić poručio da niko ne želi trgovinski rat, ali da će zemlje regiona biti prinuđene na kontramere ako problem ne bude rešen.

Ministri Mirko Šarović, Rasim Ljajić, Dragica Sekulić i Ljupčo Nikolovski pozvali su Hrvatsku da ukine "diskriminatorske odluke kojima se uvodi različit tretman za domaće proizvode i proizvode iz trećih zemalja".

Hrvatska je pozvana da cene inspekcijskih kontrola uskladi sa prosečnim iznosima koji važe u zemljama u regionu i EU. Navedeno je da cena nadzora treba da odgovara cenama stvarnog postupka, a ne da predstavlja posebno oporezivanje.

Ministri su zatražili hitan sastanak sa nadležnim ministrom u Hrvatskoj tim povodom koji bi, kako smatraju, trebalo da se održi do kraja ove sedmice u Podgorici. Istaknuto je da svako odlaganje proizvodi nesagledive posledice.

Ministri su konstatovali da su potezom Hrvatske ugrožena pravila i načela Svetske trgovinske organizacije i Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, koji zabranjuju diskriminaciju.

Ministri su se založili da se takvi sastanci redovno održavaju, pa će naredni biti održan u septembru u Skoplju.

Evropska komisija je pozvana da se uključi u rešavanje tog problema.

Do rešenja tog problema sa Hrvatskom, ministri su se dogovorili da svaka zemlja sprovodi mere u cilju zaštite sopstvenih interesa na način kako sama odluči.

Dogovoreno je da Crna Gora i Makedonija, kao članice Svetske trgovinske organizacije, pokrenu odgovarajuće mehanizme u toj organizaciji. I Bosna i Hercegovina će iskoristiti mogućnosti kojima raspolaže ako na sledećem sastanku ne bude rezultata.

"Trgovina nije jednosmeran pravac nego je on dvosmeran, u tom smislu mi smatramo da BiH ima pravo što traži da se ove mere ukinu u suprotnom preduzećemo, ali ćemo mi proceniti kada, adekvatan odgovor", poručuje Mirko Šarović.

U Hrvatskoj privrednoj komori rešenje vide u izmeni pravilnika koji je i uzrok spora u regionu. Za sada kažu da posledica nema, ali ako se problem ubrzo ne reši, one bi mogle da se osete na nizu proizvoda.

"To su proizvodi najvišeg tipa prerade, to su dečja hrana, supe, umaci, sladoledi i slično, zatim proizvodi na bazi kakaa i čokolade, proizvodi od žitarica i skroba, bezalkoholna pića, jaka alkoholna pića, mesne prerađevine, mlečne prerađevine", ukazuje Žaklina Jurišić iz Hrvatske gospodarske komore.

Prema novom hrvatskom pravilniku, naknada za svaki obavljen inspekcijski nadzor ili kontrolu i svaku pojedinu vrstu voća i povrća prilikom pregleda inspekcije u Hrvatskoj iznosi 2.000 kuna (270 evra), dok je ranije iznosila 90 kuna (12 evra). 

Poslato pismo u Brisel 

Ministri su poslali pismo Evropskoj komisiji u kojem navode da od nje očekuju da odmah reaguje i hitno preduzme korake za ukidanje diskriminatorske mere koje je uvela Hrvatska. Pismo je upućeno generalnom direktoru Generalne direkcije za susedstvo i pregovore o proširenje EK Kristijanu Danijelsonu.

"Obaveštavamo vas da su ministri četiri države održali sastanak danas u Sarajevu i pozvali Hrvatsku da hitno ukine diskriminatorne odredbe Pravilnika o inspekcijskom nadzoru i kontroli usklađenosti voća i povrća sa tržišnim standardima. Ovim je Hrvatska drastično povećala naknadu za inspekcijski nadzor i kontrolu usklađenosti sa tržišnim standardima voća i povrća prilikom uvoza iz trećih zemalja. U isto vreme naknada za kontrolu usklađenosti voća i povrća poreklom iz Hrvatske je 22 puta manja u odnosu na uvozne", navodi se u pismu.

S obzirom na to da je Hrvatska članica EU, potpisnici su naveli da očekuju da EK odmah reaguje i hitno preduzme korake za ukidanje te "diskrimnatorne mere", čime bi roba iz zemalja regiona zapadnog Balkana imala isti tretman kao i roba proizvedena u Hrvatskoj.

U međuvremenu Evropska unija je navela da i dalje "procenjuje situaciju" kada je reč o uvođenju novih hrvatskih taksi na uzvoz voća i povrća.

Ljajić: Ne želimo trgovinski rat, prinuđeni smo na kontramere

Ministar trgovine, turizma i telekomunikacije Srbije Rasim Ljajić poručio je u Sarajevu da niko ne želi trgovinski rat, ali da će zemlje regiona biti prinuđene na kontramere ako se pitanje povećanja hrvatskih taksa za fitosanitarnu inspekciju ne reši do sledećeg sastanka koji treba da bude održan do kraja nedelje.

"Apelovali smo nedelju dana na zvanične institucije Hrvatske da se ispita njihova odluka, za koju smo rekli da je diskriminatorna. Nikakav odgovor nismo dobili, ni pisma ni razglednice nije bilo, čak smo dobili vrlo uvredljivo objašnjenje odluke. Počeli smo onda da primenjujemo određene vrste sanitarnog i veterinarskog nadzora, što ćemo pojačati", objasnio je Ljajić.

Istakao je da na to imamo pravo po pravilima Svetske trgovinske organizacije (STO).

"Mi ne povećavamo cene nadzora, ali imamo pravo da sprovodimo mere koje su u skladu sa Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju koje predstavljaju ozbiljno upozorenje da ove mere moraju da budu povučene, odnosno preispitane", rekao je Ljajić. 

Dodao je da ako uđemo u kontramere, štetu trpe privrednici i jedne i druge zemlje, ali i potrošači.

"Ovo nam ne treba, ali smo prinuđeni i ovo su iznuđeni potezi jer smo pod velikim pritiskom javnosti, potrošača. Oko 160 privrednika iz Srbije izvozi voće i povrće u Hrvatsku, a neki su počeli da vraćaju kamione jer ne mogu da izdrže konkurenciju", kazao je Ljajić na konferenciji za štampu.

Upozorio je da postoji čitav razrađeni mehanizam daljih mera radi zaštite ekonomskih interesa.

Ministar je objasnio da se standardno vrši fitosanitarna veterinarska kontrola na slučajno odabranim uzorcima, a u pojedinim slučajevima zemlje mogu da preduzimaju mere pojačanog nadzora za svu robu životinjskog i biljnog porekla, što se sada čini. Time, kako ističe, ne izlazimo iz pravila STO, ne kršimo principe slobodne trgovine. 

"Želimo da ubuduće kontrolišemo apsolutno svaku pošiljku voća, povrća, mleka, mesnih proizvoda iz Hrvatske. Nismo srećni zbog toga, ali smo na tu meru prinuđeni", podvukao je Ljajić.

Podsetio je da je Srbija u više navrata u poslednje vreme isticala da su hrvatske mere u ekonomskom smislu protekcionističke, u političkom populističke i da ne mogu imati opravdanje ni u ekonomskoj ni u trgovačkoj logici.

"Te mere nisu ni u duhu dobrosusedskih odnosa, niti korak u pravcu stvaranja slobodnog tržišta zemalja Zapadnog Balkana, kojem svi načelno težimo", upozorio je Ljajić.

Različita objašnjenja iz Hrvatske 

Ljajić je rekao da je u poslednje tri nedelje, od kada su mere stupile na snagu, bilo potpuno različitih obrazloženja.

"Prve nedelje je rečeno da mere nisu ništa novo, već da predstavljaju samo usklađivanje sa cenama koje važe u EU, da su one zapravo ništa drugo već usklađivanje koje važi u pojedinim zemljama EU. Da to nije tačno pokazali smo i izašli sa tačnim podacima. U Nemačkoj su cene za istu vrstu kontrole 22 evra, plus 0,84 centa za svaku sledeću tonu, a u drugim zemljama su 17,5 evra, u Bugarskoj 17 evra, u Velikoj Britaniji 41 evro za sat kontrole, tokom koje je moguć pregled dva šlepera od po 25 tona", objasnio je Ljajić.

On je ocenio da se, kada je reč o hrvatskoj meri, radi o drastičnom povećanju cena po vrsti voća i povrća na 270 evra.

"To znači da nam se kamioni vraćaju, jer ako imate tri vrste voća, plaćate tri puta 270 evra. Ne postoji izvoznik koji može biti tako konkurentan. Sav izvoz koji ide preko Hrvatske u EU podleže sličnom oporezivanju. Jasno je da je ovo onemogućavanje slobodnog protoka robe", naveo je Ljajić. 

Kako je podsetio, druge nedelje je stiglo objašnjenje da nije reč o zaštiti proizvođača već potrošača. Ukazao je da je taksa za hrvatske proizvođače 90 kuna, dok je za one izvan EU 2.000 kuna, što znači da će potrošači plaćati daleko veće cene za proizvode, jer neće imati konkurenciju, zbog čega nije tačno da se radi o zaštiti potrošača, već je reč o zaštiti proizvođača.

Ljajić je podsetio da je bilo više protesta poljoprivrednika i farmera u Hrvatskoj zbog značajnog deficita u razmeni sa svetom, i da su tražili mere zaštite, koje su donete na pogrešan način.

Prema njegovim rečima, juče je stiglo treće objašnjenje "koje je uvredljivo, potcenjivačko i vređa zdrav razum", a prema kojem je mera uvedena ne protiv zemalja regiona, već za 164 zemlje sveta koje nisu članice EU.

Ljajić je kazao da, ako se pogleda uvoz Hrvatske iz trećih zemalja, jasno je da su zemlje regiona pogođene novim pravilnikom.

"Ne želimo trgovinski rat. Ovaj sastanak je usmeren da zaštitimo naše ekonomske interese i omogućimo slobodan protok robe. Ne želimo da uđemo u spiralu mera i kontramera, ali ćemo na to biti prinuđeni ako se ova stvar ne reši ne sledećem sastanku koji treba da bude održan do kraja nedelje", zaključio je Ljajić.

broj komentara 7 pošalji komentar
(utorak, 08. avg 2017, 10:51) - anonymous [neregistrovani]

Svake godine isto

Oni administrativno spreče uvoz sezonske robe iz Srbije, pa onda počnu pregovori koji traju koliko i sezona, pa na kraju ukinu odredbe. Tako i vuk sit i jaganjci na broju - oni sprečili uvoz a naši političari pokazali mišiće i pobedili. Jedino naši proizvođači na gubitku, jer niko neće da plati štetu. I dokle to tako?

(utorak, 08. avg 2017, 07:12) - Rade anonymous [neregistrovani]

Na šta to ličimo

Šta je ovo sa našom državom, odnosno političarima.Zar mi nemamo druge zemlje da plasiramo svoje voće i povrće.Zar nas terate da sutra kažete da imamo najveću prodaju sa Hrvatskom a u Rusiju ništa ne plasiramo.Zar nema drugog puta do zemalja EU već preko Hrvatske.Da je sreće da ste vi uveli debele takse da ne propadaju naši seljaci.U Srbiji se prodaje sve i sašta iz zemalja koje su priznale Kosovo a naši seljaci bacaju u đubre svoje proizvode.Ne kukajte.Dali su vam dobar povod da prodajete robe u prijateljske zemlje.Što se sekirate, neka propadnu bez našeg paradajiza i krompira.Ili su u pitanju tajkuni izvoznici pa otuda tolika vika?

(ponedeljak, 07. avg 2017, 19:58) - Српска роба [neregistrovani]

Да али

У праву сте, међутим, уколико нађете БИЛО шта произведено у Србији или у БИХ на територији Далмације, молим вас усликајте, јер сам баш обраћао пажњу и нисам нигдје ништа пронашао. НИ ЈЕДАН ЈЕДИНИ прозивод. Чак и малине имају шаховнице одштампане на кутијицама.

(ponedeljak, 07. avg 2017, 19:43) - DDanonymous [neregistrovani]

Niko normalan ne zeli rat, ali se mora braniti kad je napadnut

Prateci ovu pricu po raznim medijima EU i regiona, shvatio sam da je problem mnogo dublji nego sto se misli.Naime, Hrvatska je pretrpana vocem i povrcem iz drzava EU pa zato zabranjuje ulazak tih roba iz regiona, a isto tako to EU voce i povrce idu preko Hrvatske u Srbiju, BiH, Crnu Goru i Makedoniju.Dakle, radi se i o velikim kolicinama tih roba iz EU sto govori da Hrvatska nije sama preduzela ove protekcionisticke mjere prema regionu.Tako da Srbija i region nece moci ocekivati podrska Brisela zato sto i oni stoje iza ovih hrvatskih nekorektnih protekcionistickih mjera.I sve ovo ce se otezati dok se voce i povrce ne obere i ne proda a za dva mjeseca ce svaka diskusija, po ovom pitanju, izgubiti smisao.

(ponedeljak, 07. avg 2017, 18:13) - anonymous [neregistrovani]

Pa zar ne vidite da ta drzava dize sebi cenu

Treba joj spustiti cenu.

(ponedeljak, 07. avg 2017, 17:02) - anonymous [neregistrovani]

???

A ovi iz Brisela ce vam odgovoriti posle tri do sest meseci. Oni su verovatno to znali i ranijr. Nema popustanja. Odma da Srbija uvede kontra mere. Nema cekanja na odgovor vise od sedam dana.

(ponedeljak, 07. avg 2017, 16:11) - anonymoussrb [neregistrovani]

bla bla

Ukinuce hrvatska to u septembru cim prodje sezona i ne bude joj potrebna srpska roba...a vi cete tada reci kako ste izborili jos jednu diplomatsku pobedu....e moj ljajicu

div id="adoceanrsvdcfhklggd">