Vučić u Novom Sadu sa Srbima iz regiona – najavljena deklaracija o zajedničkom delovanju

Selaković je rekao da to neće biti samo deklaracija, već i neka vrsta programskog dokumenta. Objasnio je da će na jesen, 25. ili 26. novembra, kada ulazimo u stotu godišnjicu prisajedinjenja Srema, Banata i Bačke Kraljevini Srbiji, ili 1. decembra povodom formiranja Kraljevine SHS, predsednik Srbije Aleksandar Vučić i predsednik RS Milorad Dodik predstaviti deklaraciju. 

Selaković je istakao da su na sastanku bili predstavnici gotovo svih srpskih zajednica iz okruženja, a da jedino nisu mogli da dođu Srbi iz Albanije.

Podsetio je da su tek od 2015. godine, na inicijativu Aleksandra Vučića, Srbija i Republika Srpska počele zajedno da obeležavaju značajne datume iz svoje prošlosti.

Naveo je da je 1936. godine urađena analiza prema kojoj je na današnjim prostorima Hrvatske bilo oko 1.300.000 Srba, a danas ih, prema popisu, ima nešto više od 186.000, što je 4,36 odsto ukupnog stanovništva. Svega njih oko 53.000 ima pravo i smelost da kaže da govori srpskim jezikom.

Istakao je da je na sastanku bilo reči o doprinosu institucija na poboljšanju izučavanja srpskog jezika i kulture u okruženju, što je stožer očuvanja nacionalne svesti i nacionalnog bića.

"Uradili smo mnogo time što treću godinu zaredom obeležavamo godišnjicu 'Oluje' i što srpska reč prenosi istinu o tome šta se dogodilo", rekao je Selaković.

Kako je rekao, ta srpska reč kaže da nećemo dozvoliti da se slave plač dece i ubistva naše nejači. Dodaje i da je danas u Kninu takva situacija da se na obeležavanju nije pojavio nijedan strani ambasador.

Selaković je rekao da ne zna šta da kaže, a da ne upotrebi grubu reč povodom izjave hrvatskog premijera Andreja Plenkovića da je "Oluja" sprečila nove Srebrenice.

"Da nisam na ovom mestu rekao bih da odavno od nekog bezobrazniju izjavu nisam čuo", rekao je Selaković.

Istakao je da "mi na sve teške reči odgovaramo tugom, bolom i istinom o tome da je neko proterao 250.000 naših sunarodnika sa vekovnih ognjišta".

Dodao je da manastir Krupa u Severnoj Dalmaciji uskoro obeležava sedam vekova postojanja i da je to deo srpske ali i hrvatske prošlosti.

Rekao je da će pomirujuća poruka u Kninu biti kada Srbin bude mogao da preda pismo na ćirilici a da mu ne bude pocepano, kada sveštenik ili vladika budu mogli slobodno da idu ulicom a da ih niko ne psuje i kada deca u školama budu učila na našem jeziku i budu ravnopravni građani EU. 

Sastanku sa predsednikom Srbije prisustvovali su predstavnici Srba iz Makedonije, Hrvatske, Slovenije...

Dodik: Loš položaj Srba u regionu

Predsednik RS Milorad Dodik rekao je za RTS da je današnji sastanak odličan format i naveo je da je zahvalan Vučiću na organizaciji.

Istakao je da Srbi u državama u regionu veoma loše prolaze i naveo je da je reč o institucionalnim progonima, a u Hrvatskoj se širi i ogroman strah kod Srba.

Naveo je da Srbi tamo nisu uključeni u institucije kao što su ostale manjine uključene u slučaju Srbije i RS.

"Pripadnici ostalih naroda imaju potpuno pravo izražavanja identiteta. Razgovarali smo o toj činjenici", rekao je Dodik.

Ukazao je da u regionu postoje ozbiljni problemi u vidu urušavanja srpskog nacionalnog identiteta.

Kaže da je bilo reči o konceptu programa koji bi imao za cilj da se pomogne stvaranje srpskih nacionalnih institucija, škola, verskih objekata, fakulteta, svega što nosi obeležja nacionalne pripadnosti.

Dodik je rekao vlasti u BiH pokušavaju da još više otežaju položaj Srba i naveo je da Srbi u Sarajevu govore tiho da su pripadnici srpskog naroda i da imaju strah.

Kako kaže, s druge strane, Bošnjaci u RS su zastupljeni u institucijama.

Dodik je naveo da u prethodnim vremenima uloga međunarodne zajednice "nije bila korektna u najmanju ruku".

Kako je rekao, ona je pokušala da uruši RS i da ojača unitarnu BiH koja je "antisrpski projekat".

"Mi u RS ne vidimo mogućnost i okvir za našu nacionalnu slobodu", rekao je Dodik i dodao da je BiH, koja je stvorena Dejtonskim sporazumom, pomalo izgubljena jer je degradirana.

Na sastanku su bili i patrijarh srpski Irinej, predsednik Republike Srpske Milorad Dodik i predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić, zatim prvi potpredsednik Vlade Ivica Dačić, kao i predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović, potpredsednik Vlade Srbije i ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović, ministar odbrane Aleksandar Vulin, predsednik Matice Srpske Dragan Stanić i gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević.

Nezavidan položaj Srba u Makedoniji 

Predsednik Demokratske partije Srba u Makedoniji Ivan Stoilković rekao je da je pozicija Srba u toj zemlji u odnosu na Srbe u regionu "malo nezavidnija" i dodao da su se u Makedoniji, na mala vrata, vratile "devedesete".

"To je situacija da šta god da uradite, a pogotovo ako je loše, onda je najlakše da se pozovete na Srbe i 'ispeglate' greške sopstvene politike", rekao je Stoilković uoči sastanka.

Dobro je što se razgovara, to je podrška Srbima u regionu, kaže Stoilković i dodaje da je širok set pitanja o kojima treba da se razgovara i za koja treba da se traže rešenja, koja bi unapredila položaj Srba.

Nerešena pitanja Srba u Hrvatskoj 

Srbi u Hrvatskoj se suočavaju sa brojnim nerešenim, i to osnovnim životnim, pitanjima i to ćemo preneti predsedniku Aleksandru Vučiću na sastanku, rekao je šef zastupnika SDSS-a u Hrvatskom saboru Boris Milošević.

Dodao je da bi dve zemlje možda mogle da se dogovore o nekim zajedničkim projektima, od kojih bi obe imale korist.

"Može se dogovoriti možda čak i zajednička sednica dve vlade. Pa i neki projekti gde bi i Srbija i Hrvatska mogle naći zajednički interes, jer je prostor gde Srbi žive većinom u Hrvatskoj zapravo napušten prostor, odakle ljudi odlaze, jer nema investicija. Mislim da bi i Hrvatska i Srbija mogle naći interes da ljudi ostanu na ognjištima", rekao je Milošević.

Problemi sa kojima se Srbi suočavaju u Hrvatskoj su, pojasnio je Milošević, brojna nerešena pitanja, od poštovanja manjinskih prava do rešavanja posledica rata – stambeno zbrinjavanje, obnova koja još nije dovršena, elektrifikacija kuća i domova koji su obnovljeni i koji nemaju još struju...

Srbija, dodaje, može pomoći, posebno ovih dana kada su pojačane tenzije između dve zemlje, slanjem poruke pomirenja, dijaloga i podrške Srbima u Hrvatskoj kako bi mogli da žive dostojanstveno kao ravnopravni građani te zemlje.