Čitaj mi!

Skupština o bezbednosti na radu

Poslanici skupštinske većine poručili su da su nova zakonska rešenja usmerena ka poboljšanju uslova rada u Srbiji i većoj zaštiti radnika, dok je opozicija raspravu iskoristila da ukaže na loše radne uslove, tvrdeći da su srpski radnici najlošije plaćeni u svetu i Evropi.

Poslanici su razmatrali izmene Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu i Predlog zakona o uslovima za upućivanje zaposlenih na privremeni rad u inostranstvo, a resorni ministar Aleksandar Vulin poručio je da se oko 40 odsto smrtnih povreda na radu u Srbiji dešava u preduzećima u kojima radnici rade "na crno", prenosi Tanjug.

Novim zakonskim rešenjima će, tvrdi, biti poboljšana njihova bezbednost, a uticaće i na smanjenje sive ekonomije.

"U prvih devet meseci 2015. godine na radu na crno je zatečeno 10.401 lice, od toga su 6.183 odmah prijavljena na osnovu rešenja inspekcije. Četrdeset odsto svih smrtnih povreda na radu nastupa iz rada na crno. Neobučen radnik, neopremljen radnik, to je nesreća koja samo čeka da se desi", poručio je Vulin.

Ministar je napomenuo da inspektori rade u dve smene, pa i noću, kako bi što češćim kontrolama bio suzbijen rad na crno, navodeći da je u odnosu na prošlu godinu broj izlazaka na teren povećan za 16,9 odsto.

Opozicija smatra da predložena rešenja neće doprineti poboljšanju statusa radnika, koji su, prema tvrdnjama Janka Veselinovića iz Pokreta za preokret, najslabije plaćeni u Evropi i u svetu.

Za njega je problematično što u zakonu nema nijedne odredbe koja bi uzela u obzir njihovo fizičko i psihičko stanje, budući da rade prekovremeno, subotom i nedeljom, te da li se vrše redovni sistematski pregledi kojim bi se napravio neki pomak preventivi tih radnika.

Demokrata Balša Božović tvrdi da su radnici u Srbiji na prvom mestu u Evropi i po smrtnosti od oboljenja kardioivaskularne prirode i malignih oboljenja.

Ocenio je da je Vlada Srbije predložila "kozmetičke" izmene, koje ne sadrže nikave obimne i radikalne izmene postojećih zakona, kao i da su radnici u javnom sektoru u SRbiji jedini u Evropi kojima su smanjene zarade. Vulin mu je odgovorio da u većini tih zemalja nije bilo pljačkaške privatizacije, koja se sprovodila decenijama u Srbiji i potpuno uništila srpsku privredu, koja se neće oporaviti za dve godine.

SDS smatra da zakon treba da sadrži jasne norme koje će se sa što manje problema primenjivati u praksi, smanjiti broj incidenata i broj onih koji obolevaju od profesionalnih obojenja, kao i broj povreda na radu, ali da predloženim zakonom to neće biti ostvarivo.

Podršku predloženim aktima najavili su poslanici SNS, SPS, SPO-DHSS, SDPS, a saglasni su da će nova rešenja doprineti većoj zaštiti zaposlenih i njihovih osnovnih ljudskih prava, kao i povoljšanju uslova u kojima se radnik nalazi.

Na početku sednice ministar Vulin izjavio je da se oko 40 odsto smrtnih povreda na radu u Srbiji dešava u preduzećima u kojima radnici rade "na crno", a da će izmenama Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu biti poboljšana njihova bezbednost i da će se uticati i na smanjenju sive ekonomije.

On je tokom skupštinske rasprave rekao da su izmene i dopune tog zakona dugo očekivane budući da je poslednji put ta oblast zakonski regulisana 2005. godine, a da se u međuvremenu stanje u privredi i celokupan ambijent promenio te da bi konkretnim rešenjima trebalo da se poboljša bezbednost i zdravlje radnika.

Vulin je kazao da je važna obučenost i obrazovanost u tom pogledu a da je do sada problem predstavljao nedostatak preventive i kaznenih mera.

"Najveći procenat, tačnije 40 povreda na radu odsto dolazi u preduzećima gde se radi na crno i radnici nisu prijavljeni pa ni obučeni dovoljno, i ovaj zakon će pomoći da se omogući i efikasnija borba protiv sive ekonomije i kroz učešće odgovarajućih inspekcija", rekao je Vulin i dodao da je cilj donošenja izmena zakona usklađivanje sa odgovarajućim konvencijama.

Kako je kazao, izmenama zakona predviđeno je da se poveća nivo sticanja potrebnih veština onih koji radnike treba da uče o bezbednosti na radu.

Što se tiče Predloga zakona o uslovima za upućivanje zaposlenih na privremeni rad u inostranstvo i njihovoj zaštiti Vulin je podsetio da je od 1998. godine od kada je donet zakon do danas veliki broj radnika iz Srbije odlazio da radi u inostranstvu.

Kako je kazao, problem je što se ne zna koliki je broj radnika koji odlaze na privremeni rad u inostranstvo, kao ni kroz koje tačno procedure prolaze kada odu tamo.

"Mi trenutno ne znamo ni pod kojim uslovima odlaze, ne znamo kako izgledaju ugovori o radu koje potpisuju, njegova prava i obaveze i šta se dešava kad pređu granicu", rekao je on.

Vulin je rekao da se zakonom neće moći kontrolisati stanje na samom gradilištu i da se to može učiniti samo kroz bilateralne sporazume.

"Sada ćemo moći da kontrolišemo onog ko je poslao radnika, kako se odnose prema njemu, da li se ugovorne obaveze koje su zaključene ovde u Srbiji poštuju, a kada budemo imali i bilateralne institute možemo da saznamo šta se tamo dešava", rekao je Vulin ističući da zakon predviđa i kaznene odredbe.

Poslanici će sutra raspravljati o dve kadrovske odluke iz oblasti pravosuđa.

Reč je o predlozima odluka o prestanku funkcije predsedniku Privrednog suda u Čačku i o izboru sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju.

Pošto završe tu raspravu, trebalo bi da pređu na pretres zbirne liste kandidata za izbor prve polovine članova Nacionalnog prosvetnog saveta na period od šest godina, kao i na odluku o razrešenju člana Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje.

broj komentara 0 pošalji komentar