Srbija između EU i Rusije

Ukrajina je povod najvećeg suprotstavljanja sila i podela na svetskoj političkoj sceni od kraja Hladnog rata. S obzirom na to da tehnička vlada ne komentariše dešavanja u svetu, Srbija se ne svrstava. Kao kandidat za člana poštuje obaveze prema Briselu, ali to ne podrazumeva neprijateljski stav prema Moskvi.

Treba li zbog ukrajinske krize strahovati od novog hladnog rata? Preovladava stav da su interesi Istoka i Zapada češće ukršteni nego potpuno suprotstavljeni i da, u poređenju sa nekadašnjim Hladnim ratom, nema sukoba ideologija.

Ipak, neophodna je sva diplomatska veština da se ostane neutralan kada odnose zaoštre centri političke i ekonomske moći, poput Brisela i Moskve.

"Nije nemoguće napraviti poziciju koja će pokazati našu otvorenost i prema jednoj i prema drugoj strani. Uostalom, do pre 30 godina tako smo i živeli. I u vreme najhladnijeg rata uspevali smo dobro da komuniciramo i s jednima i s drugima. Mislim da to nije nemoguće, ali će biti veoma teško i zahtevaće maksimum naše diplomatske i političke angažovanosti", kaže Mihajlo Crnobrnja, profesor Fakulteta za ekonomiju, finansije i administraciju.

Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, koji je Srbija potpisala sa EU, podrazumeva da naša zemlja političkim dijalogom približava svoje stavove o međunarodnim pitanjima evropskoj spoljnoj politici, ali nema pravnu obavezu da sprovodi iste mere, kao što su sankcije.

"Sve treće zemlje pozvane su da se pridruže pozicijama EU, za potencijalne kandidate to je posebno važno, ali odluka je na svakoj zemlji da odluku sama donese", rekla je Maja Kocijančič, portparolka visoke predstavnice EU za spoljne poslove.

Ipak, ne isključuje se da bi otvoreno suprotstavljanje stavovima Brisela ugrozilo pristupne pregovore i ekonomske veze. Sa državama EU, Srbija ostvaruje oko 60 odsto ukupne razmene i tamo izvozi robu za više od šest milijardi evra.

Evropske kompanije su najveći investitori u srpsku privredu, ali i davaoci bespovratne pomoći. Od 2000. godine izdvojile su oko 3,6 milijardi evra.

Sa Rusijom smo, pak, odnose unapredili do strateškog partnerstva i imamo veoma povoljan Sporazum o slobodnoj trgovini i razmenu od tri milijarde dolara, od kojih je trećina naš izvoz na rusko tržište. Posebno su značajne energetske veze - uloga ruskog gasnog diva u snabdevanju i finansiranje gasovoda "Južni tok".

"Srbija u ovom trenutku nema alternative isporukama gasa iz Rusije, koje idu naftovodom od Rusije, preko Ukrajine do Srbije. Šta znači poremećaj u tom snabdevanju videli smo 2009. godine. U ovom slučaju Srbija je u nešto boljem položaju, ali zahvaljujući činjenici da je 'Naftna industrija Srbije' u većinskom vlasništvu 'Gaspromnjefta', a i da je izrađen rezervoar u Banatskom Dvoru", kaže Predrag Simić, profesor Fakulteta političkih nauka.

Ono što neutralnosti Srbije ide naruku, jeste i to da ni same evropske države nisu potpuno saglasne kada je reč o ekonomskom kažnjavanju Rusije, jer su neke od njih s njom veliki ekonomski partneri i znaju da batina ima dva kraja. Evropska unija trećinu neophodnih energenata zadovoljava uvozom ruskog gasa.

"Evropljani su podeljeni. Neki su, poput Nemačke, spremni da umire i odobrovolje Rusiju. Neki nisu toliko zainteresovani, poput Francuza, a antirusko raspoloženje jače je u istočnoevropskim zemljama", kaže analitičar Pjer Brijanson.

Analitičari ne mogu da se usaglase koliko dugo će trajati ukrajinska kriza. Prema nekima, ništa ne ukazuje na to da će se brzo smiriti. Drugi pak očekuju da će se već za nekoliko nedelja skinuti sa naslovnih strana.

Koliko god da traje ta kriza, nova srpska vlada, u interesu države i naroda, mora da balansira stav i ne naruši ni evropski put, a ni rusko prijateljstvo, što ističu i dosadašnji premijer i vicepremijer.