Restitucija i bez zakona

 U obrazloženju presude o obeštećenju, sud se poziva na odredbe Zakona o vanparničnom postupku koje se odnose na određivanje naknade po propisima o nacionalizaciji, ne komentarišući je novinarima, jer, kažu, sudsku odluku je potvrdio Viši sud u Užicu, a predmet je sada u postupku po reviziji kao vanrednom pravnom leku o kome odlučuje Vrhovni kasacioni sud.

Međutim, isplata oko 114 miliona dinara naslednicima, odnosno izvršenje presude, koju su s nevericom primili u Čajetini, ispraznila bi opštinsku kasu. "Ovom odlukom bi bio blokiran račun opštine, stale bi sve institucije i to je način za uvođenje privremenih mera u opštinu", rekao je predsednik opštine Milan Stamatović.

I mada je spor vođen više od četrdeset godina, niko od naslednika vlasnika sporne parcele, danas potpuno infrastrukturno opremljene, nije želeo da komentariše presudu.

Znaju šta, ne znaju kako

Nedoumica je, kažu u opštini, koju zakon bi trebalo da reši i to ko vraća imovinu: država ili lokalna samouprava, kao i da li je to novčana ili naturalna restitucija. Oni ne spore da je vraćanje imovine neminovnost, sa čime se slažu i građani Čajetine koji su listom za vraćanje imovine, ali nemaju odgovor na koji način to treba sprovesti.

Članovi Mreže za restituciju u Srbiji, tvrde da je moguće vraćati imovinu i bez zakona o restituciji, ali i da bi zakon trebalo što pre doneti. Milivoje Antić, koordinator Mreže, kaže i da bi budući zakon trebalo da se zasniva, pre svega, na naturalnoj restituciji, kako bi se na taj način omogućilo svima, pa i onima koji nemaju mogućnosti da priušte advokate ili, pak, nemaju uslove da pokrenu odgovarajuće postupke, da lako dođu do imovine koja im je oduzeta.

U najvećem broju slučajeva, navodi Milivoje Antić, potražioci traže imovinu relativno male površine, tako da u takvim slučajevima ne treba ni postavljati pitanje kako će lokalne samouprave vratiti imovinu vlasnicima i da li to mogu. Mnogi čelnici opština i ne skrivaju nameru da budućim investitorima poklanjaju i mnogo veće parcele od onih koje potražuju bivši vlasnici.

U svakom slučaju, odluku Vrhovnog kasacionog suda s nestrpljenjem ne iščekuju samo čajetinski opštinari, već i vlasnici još oko 200 hektara nacionalizovanog zemljišta na Zlatiboru, ali i mnogi u Srbiji koji traže presudu čajetinskog suda kao parametar u svojim postupcima za vraćanje imovine.