Masovne tužbe ugrožavaju opštinske budžete

U Svrljigu nema novih tužbi jer su, kažu u pravobranilaštvu, građani shvatili da neće dobiti veliki novac, ali zato u Merošini od januara ima novih 47 tužbi.

"Prilikom saslušanja na ročištima, kada ih i pitamo zbog čega tuže, recimo posle 40 do 50 godina, obično kažu: "Pa, eto čuo sam od komšija. Tužili su ili prolazili su advokati i eto", objašnjava opštinski pravobranilac u Merošini Jelena Milošević.

"Građani za svoja zauzeća koja su minimalna, iznose 5 kvadrata pa do 10 do 15 dobijaju neke minimalne iznose dok advokati poprilično dobro zarađuju", kaže opštinski pravobranilac u Svrljigu Ljubiša Stojković.

I odšteta i sudski troškovi padaju na teret lokalnih samouprava. Većina od 20 opština na jugu, koje imaju problem sa masovnim tužbama, ima budžet od jedva 500 miliona dinara.

"Ugroženo je funckionisanje lokalnih samouprava. Ako znamo da je jedna od opština negde krajem godine uplatila jednom advokatu 45 miliona - o čemu onda pričamo?", kaže zamenica predsednika Skupštine opštine Svrljig Tatjna Lazarević.

Pričao je o svemu tome u republičkom parlamentu poslanik iz Svrljiga Milija Miletić. Kaže da će pokrenuti i donošenje sistemskog zakona.

"Štete budžeta su stvarno velike. Jedna mala grudva dolazi do lavine koja će napraviti veliki problem budžetu Republike Srbije", smatra poslanik Milija Miletić.

"Mehanizam kolektivne zaštite će omogućiti da se umesto hiljadu pojedinačnih parnica pokrene jedna parnica. Na taj način će svako imati priliku da dobije pravno zadovoljenje i pravnu satisfakciju i to ne sprečava i ne suspenduje bilo čije pravo, pravo bilo kog pojedinca da pokrene parnicu, ako hoće", objašnjava Dragan Đorđević iz Pravosudne baze Jug.

Ako hoće, država bi donošenjem zakona omogućila podnošenje kolektivne tužbe i, smatraju pravnici, sprečila zlopuotrebe pojedinih advokata, koji od masovnih tužbi jedini imaju korist.