Mećava, smetovi i sneg - za žitelje planinskih sela borba za život i zimska idila

Miroljub Tripković radi nedaleko od Divčibara, na Kaoni, prevoju koji je zimi obično zavejan. Prošle godine nakon smene, nije mogao kući zbog mećave.

„Jedva je došla spasilačka ekipa. Bilo je sve zatvoreno, zato nismo mogli ni da krenemo ni da pođemo nigde. Sad sam ovo, evo opet ista situacija, samo smo malo spremniji" kaže Miroljub Tripković, radnik obezbeđenja iz Kosjerića.

Putari uvek moraju da budu spremni, kaže Zoran Lečić, koji je cele noći bio za volanom čistača snega, boreći se protiv mećave. Kreće kući na predah do naredne smene.

„Drugi dan, bole oči, šta, to je to. A moramo da odradimo da pustimo, videli ste i sami, sve to urađeno da saobraćaj mora da funkcioniše" ističe Zoran Lečić, vozač „Puteva" Požega.

Teška mehanizacija radi na probijanju puteva ka odsečenim selima, da bi druge službe stigle i do zavejanog Crvenog Brega.

„Sad ti ljudi nemaju struje usled ovih snežnih padavina, pa ćemo probati ovde da napravimo trafo stanicu, ako uspemo, onda ćemo da tražimo kvar na mreži" dodaje Sreten Sredić, dežurna ekipa EPS iz Kosjerića.

U tom planinskom kraju žitelji kažu da sigurno tako često ne bi bili odsečeni da je asfalta na koji se čeka decenijama.

„Da bi svi shvatili, da mi je da ovaj snijeg preselim u Beograd na centralne ulice, onda bi oni shvatili kao izgleda živeti u planinama u ovakvim uslovima" naglašava Dragan Sekulić, iz Makovišta.

„Put je načisto loš odavde pa tamo prema Valjevu, rupe da ne more da se prođe, sad je srećom poledilo, pa je malo poravnjalo" kritičan je Mitar Gligorijević, iz Makovišt.a

Ima i onih koji uživaju u zimskim radostima.

„Ja sam da kažem odrastao na selu, iako živim u Beogradu, ali otkad ima decu, dečaka i devojčicu njima je zima i sneg sve" priseća se Marko Vitorović, iz Beograda.

„Da plavim sneška i da plavim iglo i to je sve" kaže mali Maksim Vitorović, iz Beograda.

Traktorima i lopatama žitelji zavejanih krajeva održavaju kondiciju za radove koji im predstoje nakon zime. Snagu dobijaju iz bogatstva planinske trpeze, a i kad nema struje, pucketanje vatre im dodatno unosi toplinu u dom.