Akumulacija Ćelije: Čije je naše smeće

U bruskoj opštini predstoji sanacija domaćinstava, puteva, vodotokova, popravka mostova. Za sve to biće neophodna i sredstva iz republičkog budžeta. U ovakvim situacijama kada se voda povuče i sagledaju posledice na površinu isplivaju sve naše loše navike. Tako je i ovoga puta. Gomile smeća iz kanala, potoka, reka, divljih deponija stigle su nabujalom Rasinom do Ćelijskog jezera.

"Po mom mišljenju iz pravca Brzeća dolinom Graševačke reke dolazi otpad, znači građani, iz pravca Mitrovog polja dolinom reke Rasine i iz Blaca dolinom reke Blatašnice i pritoke koje se ulivaju u Blatašnicu, u reku Rasinu na tim mestima građani ne odnesu do kontejnera i ako u zadnje vreme imamo dosta kontejnera, na svakih 300 metara raspoređeni su kontejneri, ali neko nema svest o ekologiji i zaštiti prirode", navodi Zoran Milovanović iz sela Zlatara.

Tokom ovog poplavnog talasa zabeležen je rekordan dotok vode od izgradnje akumulacije 1978. godine, ali je zahvaljujući iskustvu iz ranijih perioda sprečena veća ekološka katastrofa sačuvan vodozahvat. Još u novembru je postavljena zaštitna barijera.

"Zaštitna barijera zadržala je otpad deponovan tokom poplavnog talasa na teritoriji Zlatarskog basena i onemogućila dalje kretanje otpada prema vodozahvatnom bazenu. Sve ovo, ni u jednom trenutku nije uticalo na normalno funkcionisanje fabrike za proizvodnju vode za piće u Majdevu. Malo je povećana mutnoća sirove vode što se vrlo lako rešava u tehnološkom postupku za proizvodnju vode za piće", ističe Saša Antić, izvršni direktor JKP Vodovod Kruševac.

Što se otpada tiče, za njega će se pobrinuti nadležni iz Vodovoda uz pomoć meštana. Nažalost, i pored apela, brojnih akcija prikupljanja smeća, i truda onih koji brinu o životnoj sredini, zbog onih koji nisu svesni dugoročnih posledica po ekosistem ovakve situacije se ponavljaju.