Holokaust: nasleđe fašizma – Tonovi zla

Ono što je Aušvic u Poljskoj, u Srbije je Staro sajmište. Samo na tom mestu, u Drugom svetskom ratu ubijeno je oko 11.000 Jevreja. Nevine žrtve izgubile su život i u drugim krajevima Jugoslavije. Takvu sudbinu izbegla je porodica Montiljo iz Sarajeva. Osamdesettrogodišnja Hanika Gašić Montiljo dobro pamti priču koju su joj roditelji preneli.

„Zahvaljujući prijatelju mog tate koji me je spasio, i koji je bio u dobrim odnosima sa tadašnjom vlašću i spasavao nas je kad god smo bivali odvedeni u sabirni centar”, seća se Hanika Gašić Montiljo.

Većina Jevreja nije imala tu sreću – ubijeni su. Krike žrtava nacisti su nadjačavali muzikom. Mnogo tiše bile su kompozicije koje su zatočenici stvarali utkivajući u njih sav bol svog naroda.

„Najlepše uspavanke Štiler, štiler nastale su u getu, opera Brundibar nastala je u getu. Kompozitori se znaju, deca su izvodila”, objašnjava Nada Banjanin Đuričić, profesor Železničke tehničke škole u Beogradu.

Zbog toga je za program u Muzeju „21. oktobar” u Kragujevcu za temu odabrano „Nasleđe fašizma – Tonovi zla”.

„Čini se muzika može na dostojan način da svedoči o iskustvima, o tragedijama zapravo koje je Holokaust predstavljao”, kaže dr Predrag Krstić, Institut za filozofiju i društvenu teoriju u Beogradu.

„Svi memorijali u stvari su napravljeni kao jedna vrsta tunela koji iz prošlosti govori za budućnost. Intervencijom u sadašnjosti u stvari vrše prevenciju za budućnost i to jeste ideja, između ostalog, i ovog programa”, kaže Marko Terzić, viši kustos Spomen-parka „Kragujevački oktobar”.

Za budućnost ostaje sećanje i poruka da se takvo zlo ne ponovi. Dvadeset sedmi januar je već 18 godina Međunarodni dan sećanja na žrtve Holokausta i opomena čovečanstvu. Na taj dan 1945. Crvena armija je oslobodila najozloglašeniji koncentracioni logor Aušvic, simbol smrti i stradanja Jevreja.