Čitaj mi!

Zašto se stari koji trpe nasilje u porodici teško odlučuju da prijave nasilnika

Na području Policijske uprave Kruševac, prošle godine je po Zakonu o sprečavanju nasilja u porodici izrečeno 1.035 hitnih mera. Broj evidentiranih slučajeva na području Srbije iz godine u godinu je sve veći, a porodično nasilje nad starim osobama je odmah iza partnerskog nasilja.

U Kruševcu je sin pretukao roditelje koji su duboko zašli u osmu deceniju i naneo im teške telesne povrede. Žrtve su hospitalizovane, a nasilnik uhapšen. Dalje korake preduzima tužilaštvo. Ovo je jedan od prijavljenih slučajeva. Mnogo više je neprijavljenih nadležnim službama. Često se sve završava na anonimnom pozivu.

„Rekla sam vam malopre da je sin majki zavrnuo vilicu, zbog neke reči koju je ona izgovorila i ona je sva usplahirena iza toga zvala mene. Ja sam joj rekla da prijavi MUP-u – kako svog sina da prijavim, ja to ne mogu”, priča Milka Ignjatović, volonter „Dobar telefon Kragujevac”.

Istraživanja pokazuju da su stari u svetu i kod nas podjednako izloženi zanemarivanju, fizičkom, psihičkom ali i finansijskom nasilju.

„Taj raspon je od 1 do 9 odsto u svetu, a kod nas to iznosi 11 odsto, što znači da osoba koja ima nekog ko se brine o njoj, prima tuđu negu i pomoć taj ko se brine o njoj te novce ne koristi za njenu negu, brigu, lečenje nego uzima taj novac ili jednostavno sama osoba bude prisiljena da da novac”, navodi Nevenka Bogdanović, sekretar CK Kragujevac.

Najčešće su žrtve svoje dece, unuka, ali i partnera. Poseban problem je nasilje nad ženama u seoskim sredinama.

„To su osobe koje brinu neposredno o njima, za koje su emocionalno vezane, tako da iz toga proističe da se stari jako teško odlučuju da prijave nasilje u porodici, a kada ga prijave onda su skloni da ga minimiziraju i odustanu od čitavog postupka. Borimo se sa njihovim patrijarhalnim vaspitanjem. Njihovim uverenjima o tome da moraju da sačuvaju porodicu, da ostanu tu zarad očuvanja tog celokupnog porodičnog sistema i onda dugo trpe”, kaže Vesna Raković, rukovodilac internog tima za sprečavanje nasilja u Centru za socijalni rad Kruševac.

A kada se nasilje ponavlja teško prihvataju institucionalno zbrinjavanje.

„Sigurna kuća u Nišu postoji već 11 godina, 10 odsto od ukupnog broja žena čine žene koje su bile žrtve nasilja od strane svoje dece. Imali smo jednu situaciju da je baka želela da se vrati kući i da, kako je ona govorila, da te svoje poslednje dane provede u domu u kome je živela. Imali smo situacije gde se jedna baka tri puta vraćala u tu nasilnu porodicu i tri puta se ponovo vraćala i u sigurnu kuću i normalno da je na kraju smeštena u gerontološki centar”, priča Sanja Šćekić, direktorka Sigurne kuće, Niš.

Što se nasilnika tiče njima mogu biti izrečene hitne mere udaljenja iz stana ili zabrana komunikacije. Od daljih krivičnih postupaka za koje postoji osnova žrtve najčešće odustaju jer je reč o njihovim najbližim srodnicima.