Kakva je veza između lepog ručka i čitanja zna poljoprivrednik iz Prnjavora

Odrastao je uz motiku, ali je uvek više voleo knjigu. Prva slova i pre bukvara naučio je iz stripova. Od Zagora, Ćopića, Singera, enciklopedija Slavko se i danas ne odvaja. Od pročitanih stranica mogao bi popločati put od sela do Šapca, 40 godina na hiljade naslova brižljivo čuva i slaže.

"Ona me opušta, uživam u čitanju, isključim se iz svih nesreća što se dešavaju u svetu utonem u svet mašte, tu su stripovi, onda idem istoriju, razne vrste knjiga koje lektira razne vrste pesama tako da je to moj život, jer kad pročitaš dobru knjigu to je kao da si lepo ručao, tako ti legne, to zadovoljstvo ti da ta knjiga", kaže Slavko Perić, iz Prnjavora.

Knjige su svuda oko njega, i u kući na imanju i u selu. Ne postoji žanr koji nema. Mnoge retke, stripovi od prvo broja. Njegov internet je kaže Politikin zabavnik, a sajmove u Beogradu od 68 godine propustio je samo zbog vojske i korone.

"Najviše volim istorijske knjige kao Vožd Karađorđe ili Miloš Obrenović, fantastične knjige ili Hajduk Stanko. Nabavljam ih svud 40 godina odam po buvljacima, ima donesu mi ljudi pa se menjamo, ili mi neko proda, ili je neko umro višak ne treba mu to ljudi bacaju knjige, narod ne ceni knjigu jer kažu knjiga je masan zalogaj, a šteta što narod posti znači ne čita", kaže Slavko Perić.

Više ne pozajmljuje jer retko ko vrati, prodaje samo duplikate. Najčešće mu stariji traže majstorske knjige, mladi ne pogledaju ni jedan naslov. Najteže mu je bilo u vreme velikih poplava, prikolica uništenih knjiga nema cenu.

"Dok ljudi kupuju avione i kamione za mene je knjiga bogatstvo", navodi Slavko.

Završio je osmogodišnju školu, dvadeset godina radio na građevini. Knjiga ga je kaže Slavko spasla bez posla i od inflacije, a čitanje od svih muka. Prostora za nove naslove dodaje, na selu uvek ima, jedino je problem što o knjigama nema sa kim i da priča.