Kako je Tanasije snimao Tita?

Kada je prvi foto-aparat stigao u selo Smilovci, kod Dimitrovgrada, odredio je i profesionalnu budućnost Tanasija Taseva. Studirao je elektroniku, a diplomirao na Filmskoj akademiji u Zagrebu. U Jugoslaviji ste samo, ako ste bili majstor svog zanata, mogli snimati Tita. Tanasije je bio taj.

"Tito je vrlo cenio nas snimatelje, novinare... Kada ga intervjuišete, on se vrlo korektno ponaša i pokušava da odgovori, onako kako ga vi pitate. E, sad, posle toga on se sa nečim i ne složi, ali kaže posle snimanja. Nikada nije, ako bude neko neprijatno pitanje, odbijao. On sve to zaokruži i objasni, ali je osećao šta vi želite. On oseća šta vi želite i to vam u kameru objasni, a posle toga vam kaže: Ej, to nije baš tako", navodi Tanasije.

Poslednji put, Tanasije je snimao Tita kada se susreo sa tadašnjim predsednikom Zambije, Kenetom Kaundom.

"Ulazim ja, čučnuo sam ispred kamere i čekam. Međutim, oni ćute. I jedan i drugi. Šta da snimim? Ne mogu da snimim, a znam da mi vreme brzo ide. Jednog trenutka, dođe jedan i ovde me toliko jako uštine, da i dan-danas pamtim i Tito to primeti. I onda počne, obrati se Kaundi, počne razgovor. U to vreme, on čuje kad kamera radi, kad ne radi. Kad sam ja stao, ja mu se zahvalim, a on kaže: Ajde, sretno!", seća se Tanasije.

Tanasije vreme između hajdučkog sastanka i hajdučkog rastanka provodi u rodnim Smilovcima. Proučava šopsko nasleđe, pojam vremena, energiju i slaže među korice knjiga. 

"U suštini, elektronika i filmsko snimanje su mi dve grane, koje potpuno ravnopravno nosim u sebi", dodaje Tasev.

Između analogne i digitalne tehnološke ere, bira analognu, jer, zaključuje Tanasije, tada su uređaji pomagali beskrajnoj kreativnosti, a danas digitalni formati sakrivaju nedostatak ideja.