Aleksandar Marinković,leskovačka rukometna legenda ,oprostio se od terena

Nije mogao da zadrži suze! Aleksandar Marinković, rukometna legenda Dubočice, oprostio se od aktivnog igranja u utakmici protiv Vojvodine. Aplauzi, pokloni, čestitike za igrača, sportistu koji je aktivno igrao skoro trideset godina, koji je voljenom klubu dao sve što je mogao.

"Teško je odvojiti se od ove publike, od porodice, od svih ljudi," kaže Aleksandar, "mnogo mi je teško, bez obzira na godine, Dubočica je u mom srcu klub koji najviše volim." 

 Rukomet je počeo da trenira sa 15 godina. Sa sedamnaest posto je član prve ekipe. I danas se seća svog prvog nastupa sada davne 1995. godine, kada je izašao na parket sa igračima kakvi su bili Popović, Miljković, Cenić, Miljković, Pejčić, Petković.

" To i dan danas pamtim, taj debi 27. septembra 1995. godine protiv Proletera u Leskovcu," priča Aleksandar, "huk i sve ono kad sam izašao na teren, tek tad sam shvatio šta je to biti igrač i kakva je privilegija biti na terenu pred 4 hiljada ljudi."
 Marinković je nastupao i za reprezentaciju, 4 sezone nastupao je i za Vojvodinu i bio jedan od najboljih igrača najboljeg rukometnog kluba u zemlji.
 Dragan Momić, RK Vojvodina Novi Sad, ima samo reči hvale za kolegu: " Izuzetan čovek pre svega Sale, a pored toga i izuzetan igrač. Saletova karijera je veoma uspešna i dugotrajna."

" Izuzetno, mnogo dobar čovek! Mladima treba da bude uzor, nadam se da će krenuti njegovim stopama," s poštovanjem priča Saša Pejčić, RK Dubočica Leskovac.

 Aleksandar Marinković ili Šegi, kako ga zovu prijatelji, je omiljeni lik u Leskovcu. Rukomet je njegov život. Dokazao je i da je uspešan sportski direktor. Uz predsednika kluba, bio je  najzaslužniji što je Dubočica, odnosno Leskovac, bio dobar domaćin finalnog turnira Kupa Srbije. Sa njim, rukomet u gradu na Veternici može samo da napreduje. Na njemu da je otkrije svog naslednika na terenu, a to neće biti lako.