Muke malobrojnih žitelja podradanskog kraja zbog zmija

Kad proleće grane posla je preko glave, kažu malobrojni meštani podradanskih sela. Sa suncem stigla i muka, pa umesto na njivi, Dragan Milenković iz Obražde kraj temelja kuće čeka zmije da izađu i reši se nevolje.

" Tu su u kući, 3 su bile, 2 sam ulovio i pustio sam ih tamo, dalje. Prvi put vidim te šargan, kako se zove nemam pojma, otrovnica," zabrinut je Dragan.

U podrume, kamene ograde, ulaze čak i u kuće. Najviše ih je u travi. Raskošne su padine Radana, ljudi su ovde retkost. A kad ih sretnete, na nogama su obavezno čizme, u rukama štap.
Zlata Milenković iz Obražde treba da prskam luk. "Moram čizme da obujem, ne smem da uđem u travu. Strašno, puno ima zmije, ima na svaki korak," kaže on.

Na obronke Radana stizali su ponajviše Crnotravci, birajući najosunčanija i skrivena mesta. Iz Obražde put vodi samo u planinu, ali nažalost decenijama unazad bespovratno se odlazilo drugim pravcem. Iza zarđalih lanaca i katanaca zarasla dvorišta i voćnjaci. U 50 kuća 4 duše, pa čišćenje sporo ide.

Petar Petrović  iz Borinca video je zmije nekoliko puta, ne krije da se plaši, po malo.

Malo je uređenih imanja. Na porodična ognjišta vraćaju se samo stariji.Mlađih ljudi gotovo da nema. Sava i Nikosava Zdravković ovde uživaju u penzionerskim danima. Na problem opustelih sela opominje ih zmijska košuljica u zidu ograde.
Leskovčanki Nikosavi Zdravković odgovara život na selu. " Sviđa nam se čist vazduh i više vremena provodimo ovde nego u Leskovcu, volim mir, tišinu, vikendom deca dolaze,vikendom ima dosta ljudi," kazuje Nikosava. Njen muž Ljubomir zadužen je za košenje trave i ponešto voća koje uzgaje na imanju.

Podno Petrove gore, na 700 metara nadmorske visine, raj je ovo za odmor i otkrivanje bogom datih bogatstava i tradicije. Uz oprez prirode i korena ne treba se odricati.