Ko brine o Groblju streljanih u Kraljevu?

Osam decenija je prošlo od kada su u Kraljevu vojnici Vermahta streljali nedužne civile. Pet decenija od kada je počela izgradnja spomeničkog kompleksa. Do danas on nije do kraja uređen. Ali smo zato bili svedoci ljudske neodgovornosti - krađe metalne ograde, smeća, zarasle trave, konja koji pasu. Na ovogodišnjem obeležavanju dana civilnih invalida ratova zvaničnike je dočekao smrad izlivene kanalizacije.

Vagon koji je postavljen na ulazu u Groblje streljanih simbol je izbeglica koje su u Kraljavo došle bežeći od rata, ali su na kraju streljani zajedno sa Kraljevčanima. U vagonu je bila spomen soba sa knjigom utisaka. Pre pet godina vandali su ga zapalili i do danas nije obnovljen.

Gotovo decenija je prošla od početka izgradnje kapele. Ni ona nije završena.

Na pitanje treba li tako da izgleda, Vukman Rakočević, zamenik gradonačelnika Kraljeva odgovara: "Apsolutno u pravu ste. Ne treba lagersko groblje da izgleda onako kako izgleda sada".

Problemi ne iznenađuju kada se zna da nadležni nisu odredili ko tačno upravlja spomeničkim kompleksom. A za primere dobre prakse ne treba pogledati dalje od komšiluka.

"U Kragujevcu je muzej 21. oktobar samostalno pravno lice, u Kruševcu je „Slobodište", celina koja se nalazi kao istureno odeljenje Narodnog muzeja Kruševac. Ono što je neophodno, a to je 24-časovni nadzor, kako video, tako i prisustvo čuvara", navodi Mirjana Savić, muzejski savetnik Narodnog muzeja u Kraljevu.

Kritike i sugestije su čuli, uveravaju u lokalnoj samoupravi. U reševanja problema kreću osnivanjem radne grupe.

Vukman Rakočević, zamenik gradonačelnika Kraljeva o tome kaže: "Koja će isključivo u narednom periodu imati zadatak da, kako sa lokalnim službama, tako i sa republičkim institucijama zaduženim za ovaj problem rešimo ovo pitanje za naredni period i da se više ne brukamo ovakvim izgledaom lagerskog groblja u Kraljevu".

Groblje streljanih projektovali su arhitekte Spasoje Krunić i Dragutin Kovačević. Kamene skulpture koja predstavljaju posečena stabla nalaze se iznad masovnih grobnica, a imena 2.199 ljudi su popisana. Godine 1983. proglašen je za nepokretno kulturno dobro od izuzetnog značaja za Srbiju.