Jedan autor, jedna slika - Vladimir Veličković

Vladimir Veličković je tragao za odgovorom koji je to segment ljudske prirode iz koje izvire nasilje. Govorio je da mu boja ne može pomoći u onome što želi da kaže. Ipak i prizori stratišta, tumači njegovog opusa tvrde, jesu vapaj da se podsetimo koja su mesta svetlosti u nama i drugima.

"Na ovoj izložbi smo postavili ideju, odnosno tezu o tome da je u pitanju jedan efekat feniksa, da nam je život darovan, odnosno sposobnost vaskrsenja darovana upravo zbog toga da bismo se na neki način kroz brojna rađanja u jednom trenutku rodili kao bića plemenitosti, razuma i duha", kaže Nataša Kristić, istoričarka umetnosti.

Netipično izlaganje jednog velikog formata, koje je ovde zaživelo od 2003., nastalo je radi pristupa delu kao složenom likovnom postupku.

Akademik Veličković u Modernoj galeriji prethodno je izlagao 1986.godine dela iz jugoslovenskog perioda. Pre njegove smrti 2019. bila je u planu retrospektivna izložba.

"Žao mi je što to što smo imali nameru da napravimo nismo realizovali, ali se nadam da će se posle ove njegove velike retrospective u Muzeju savremene umetnosti, stvoriti prilika da se u Valjevu naparavi nešto što neće biti ni u Muzeju savremene", navodi Vojislav Jovanović, doirektor Moderene galerije u Valjevu.

Prostor je prva preokupacija Vladimira Veličkovića. Figura sedma iz rane faze umetnikovog stavaralaštva, iz zbirke SANU, koja je pred publikom u valjevskoj Modernoj galeriji, postavljena je na minimalističkim osnovama. Na primarnom minimumu je i svetlost. Dominiraju ahromatski tonovi, crni, sivi i beli. Na mestu stradanja simboličkog "jagnjeta Božijeg", hromatski izraz sveden je na crvenu boju.