Dobro došli, kićeni svatovi, na mačvansku svadbu

O svadbenim običajima u Šapcu i Mačvi malo je podataka, a inspiraciju za izložbu i knjigu o njima autorke su pronašle u romanu Seljanka Janka Veselinovića. 

Obuhvaćena su tri specifična običaja o momaštvu i devojaštvu, kada se momcima nagarave brkovi i počnu da se pojavljuju na saborima sa crvenom kapom kriškarom, devojkama koje su pravile lutkice i stavljale u prozor kao znak da su za udaju i običaj poseban za selo Ribare koji se zove "svekrva na tavanu" koji je zabeležio i Vuk Karadžić.

"Sutradan, posle svadbe, dok se mlada uređuje u vajatu, tj. dok joj se stavlja konđa, svekrva se na opštu radost i veselje penje na tavan i tamo počinje da igra i peva, i pri tom stvara neverovatnu prašinu. Ona se u tom trenutku gotovo i ne vidi od prašine, i onda počinje da peva: "Gledaj, sine Pero, s tavana kako naja igra snahama", objašnjava ovaj običaj Kristina Aleksić, autorka izložbe.

Postavka u Biblioteci šabačkoj sadrži fotografije, odeću za mladence i lične predmete iz bakinih škrinja, među kojima posebnu pažnju privlači venčanica iz 1932. godine.

Naši davno zaboravljeni običaji koji su bili tu da sačuvaju mladence od opasnosti ali i da sačuvaju svetinju kućnog praga.

"Što dalje gledamo u prošlost, to bolje vidimo budućnost i Biblioteka šabačka nastoji da u tome istraje", kaže Jelena Podgorac Jovanović, direktorka Biblioteke.

Autorke naglašavaju da su današnji običaji daleko od tradicionalnih, pod uticajem nove mode i zapadnih zemalja, ali da bi valjalo ponekad zaviriti u ormare prabaka, pogledati žute fotografije i vratiti se u vreme ondašnje, kako ne bismo zatrli i ono malo sebe što je ostalo.