Čitaj mi!

Kako su se Užičanke nekad kinđurile

Užički Narodni muzej obeležio je 75 godina od osnivanja predstavljajući deo muzejskog blaga koje čuva na izložbi „Nakit kroz vekove – neprolazna lepota i majstorstvo“. Deo materijala iz ove muzejske zbirke nakita poslednji put je izlagan pre više od tri decenije.

Vešte ruke majstora i njihov smisao za lepo, uz iskonsku želju ljudi za ukrašavanjem i malo putovanje kroz vreme, govore i o značaju nakita kao slike društva, seobama, menama i preplitanju uticaja. Nakit iz dve muzejske zbirke, arheološke i etnografske, prikazan je kroz vekove – od neolita, antike sve do 20. veka, u različitim oblicima.

„To su narukvice različitih oblika, različitih tehnika ukrašavanja, ogrlice, prstenje, amuleti, nopelinzi i tako dalje. Zbirke su nam bogate i ono što bih ja izdvojila kao posebno, što se tiče arheološkog dela postavke, jeste skarabej koji je davne 1978. godine nađen u Pilatovićima u Kneževoj humci“, kaže autorka izložbe Radmila Jović, arheolog. 

Kako je egipatska sveta buba stigla u ovaj kraj ne zna se, ali je sigurno da je dinarski nakit iz vremena seoba, a građanski iz doba velikih promena u društvu u 19. veku. 

„Ono što jeste sigurno, to je da su krajem 19. veka  i početkom dvadesetih, tridesetih godina 20. veka Užičanke nosile građanski nakit. Jesu volele da se kite i da se kinđure i da pokazuju svoje bogatstvo i bogatstvo porodice u koju su došle“, objašnjava autorka izložbe Milodarka Đajić, etnolog.

Stari nakit neprolazne lepote može se još videti jedino u muzejskim zbirkama ili u privatnim kolekcijama koje brižljivo čuvaju naslednici, a možda bi mogao da postane inspiracija  umetnicima i majstorima za stvaranje novih komada nakita u skladu sa željama i ukusima našeg doba.

broj komentara 0 pošalji komentar