Čitaj mi!

Od straha do depresije - posledice koronavirusa kod zaposlenih

Tokom pandemije, svakom trećem zaposlenom bilo je ugroženo mentalno zdravlje. Istraživanje koje je započeo Savez samostalnih sindikata Srbije, pokazalo je i da je koronavirus najviše uticao na psihu žena i zaposlenih starosti između 35 i 50 godina.

Distanca, maska, dezinfekcija i strah od zaraze - tako je duže od godinu dana na gotovo svakom radnom mestu. Većina anketiranih građana smatra da je korona virus doprineo dodatnom stresu na poslu.

"Anksioznost i depresija su nekako propratni elementi našeg posla uvek bili, ali u ovom trenutku, u celoj ovoj priči pandemije da je to pojačano i to ne deset, nego sto puta više pojačano. To povlačenje, i preispitivanje čemu sve to, različiti strahovi. Mene je sad strah da priđem toplomeru da izmerim temperature, kamoli da pomislim da imam neke od simptoma", kaže Tanja Trifković, urednica "Glasa Podrinja".

U poslednjih godinu dana, 51% zaposlenih imalo je glavobolju, a gotovo polovina ispitanih stalni osećaj nervoze i napetosti.

"Bombardovani smo silnim informacijama koje su često kontradiktorne, tako da više ni mi odrasli nemamo neki kompas da kritčki odredimo, a trebalo bi da uputimo mlade. Ono što je meni najteže palo prošle godine kada je prekinuta natasva, je bio zaista šok za organizam. Imala sam utisak da mi je nešto oteto, da je naglo prekinuto, da ja više nemam kontata sa tom decom, zaista mi je emotivno to jako teško palo", dodaje učiteljica Svetlana Dimitrijević.

Većina zaposlenih smatra da su međuljudski odnosi i atmosfera na poslu bili bolji pre početka pandemije.

"Za mene to nije podatak koji čudi, verujem da će takav podatak biti u čitavom regionu, i u Evropi, i da ćemo se součiti tek sa post kovid atmosferom u kojoj će ti ljudi dobijati određene stručne savete. Kod velikog broja ljudi biće dovoljno saveti, biće dovoljno da motivišemo ljude da dođu kod stručnjaka I da dobiju odgovarajuće sugestije kako rešavati problem straha, nesanice, kako blage poremećaje transformisati u zdrave mehanizme odbrane ličnosti", objašnjava Slavica Đukić Dejanović, psihijatar.

Svaki drugi zaposleni ukazuje da poslodavci nisu preduzeli nikakve korake u pružanju podrške radnicima koji imaju probleme sa psihičkim zdravljem.

"Korona nam jeste promenila život, ali, znate, stekli smo i neka iskustva, možemo i na daljinu negovati emocije, da onaj dodir, direktni, koji najviše volimo kulturološki možemo zameniti rečima. A kad zamenjujete osećanja, i tražite za njih reči, vi analizirate svoj emotivni život", dodaje psihijatar Slavica Đukić Dejanović.

U Savezu samostalnih sindikata Srbije, smatraju da su dobijeni rezultati dobara osnova za otvaranje socijalnog dijaloga. Prvi korak u rešavanju posledica panemije na mentalno zdravlje, za stručnjake je prihvatanje realnosti.

 

 

 

div id="adoceanrsvdcfhklggd">