Kako je konj Vuk postao nepobediv u daljinskom jahanju

Jahanje je pravi sport za one koji vole aktivnosti u prirodi i životinje. U pančevačkom konjičkom klubu treniraju deca još od šeste godine, a tu se uče koordinaciji i koncentraciji, odgovornosti, ali pre svega ljubavi."Tata me je, kad sam imala šest meseci, stavio na magarca prvi put. Sad treniram, ne baš svaki dan, ali često", kaže Hana Božović.

Članovi kluba "Kremen" višestruki su državni prvaci u daljinskom jahanju, disciplini koju organizuje Svetska konjička federacija. Tu se jaše u etapama, do 120 kilometara. Marija Šain je dvostruka pobednica u najmlađoj kategoriji.
"Moj zadatak je bio da stignem prva, da pazim da sve bude u redu sa konjem, da puls bude u redu, da ne ćopa kad ga vratim," ističe Marija Šain.
Prava zvezda kluba je konj Vuk, koji nije uspeo kao galoper, ali je u daljinskom jahanju nepobediv. Tajna njegovog uspeha su svakodnevni treninzi, na dobrom terenu, sa puno dece.
"Tako da on ima dugačke treninge, menja jahače i stalno je u kondiciji, radi cele zime i leti, i kad dođe na trku njemu je interesantno da izjaše i pokaže koliko ima snage", objašnjava Višnja Andrić, trener.
"Najbitnije je da se konj poznaje, da jahač provede više vremena s njim, da dosta trenira, kako bi znao koliko je konj spreman da istrči određenu distancu", kaže Iva Mioč, seniorska prvakinja u daljinskom jahanju.
Jahačima su na raspolaganju 21 konj i tri ponija. Korona je malo poremetila kalendar takmičenja, ali treninzi i briga o životinjama su svakodnevni. Za sve članove to je pre svega uživanje, a medalje dolaze kao nagrada za višegodišnji trud.