U srcu Zaječarac, svakodnevni i celodnevni u Ateljeu 212 - Zoran Radmilović!

O glumcu, dramskom pesniku, pustolovu Zoranu Radmiloviću, valja i govoriti i ćutati - napisao je svojevremeno Muharem Pervić. Valja ga se sećati u ljubičastoj tami pozorišnog spektakla i tamnoj noći kada se vraćao svom domu.

" Bio je na neki način malo i povučen, nije se on mnogo tu angažovao, oko tih praktičnih stvari. Više za čitanje, normalno, a i to se kasnije pokazalo da je bilo presudno," seća ga se sugrađanin Filip Milojković. 

Rukovodstvo i ansambl pozorišta u Zaječaru, koje nosi njegovo ime, danas su položili cveće na bistu Zorana Radmilovića.

Za Zorana Mijatovića, glumca, odrastanje u Zaječaru je stasavanje uz san da će biti kao Zoran Radmilović. "To nije samo  poštovanje  prema jednom velikom liku i delu, jednog od najvećih glumaca ovih prostora, nego i, verujem, poštovanje prema sopstvenom snu," kaže Mijatović.

Neki su možda i neprimereno glumačke uloge uporedili sa mehurom od sapunice, koji je sjajan, blještav, leti, ali ne traje dugo. Međutim, veliki majstori glume, među kojima je sigurno Zoran Radmilović, su od nekih svojih uloga stvorili ne mehurove od sapunice nego zvezde, sjajne zvezde koje ,evo, posle više decenija ne blede.

Da je živ, Zoran bi danas imao 87 godina. O njemu se gotovo sve zna. Malo je, međutim, poznato da je često govorio kako njegova predstava u ATELjEU, uvek i svakako,počinje polaskom voza za Zaječar.

Zoran radmilović nije krio da mnogo voli Zaječar i Zaječarce. Bez obzira na to, nikada nije odigrao ni jednu predstavu u pozorištu koje danas nosi njegovo ime! .