Koronavirus doveo jednu francusko-srpsku porodicu u srednjobanatsko selo

Sem u Kforu, Jan Lagenstajn je bio u misijama u Centralnoafričkoj Republici, Palestini, a sada u Iraku. Na putu iz Liona u Irak zaustavljen je u Srbiji, zbog otkazanih letova. Poželeo je da sa porodicom vreme provede na selu, što im je omogućila Novosađanka Radmila Maksimović, rodom iz Kosovske Mitrovice, kao i njegova supruga, ustupivši im svoju kuću u Lukićevu.

"U Francuskoj je bio policijski čas 24 sata, svakog dana. Ljudi su umesto celodnevnog boravka u kući, radije birali odlazak van grada, na selo", kaže Jan.

Dolazak na selo decu je obradovao, a odraslima dao priliku da se bave nečim o čemu nisu ranije razmišljali.

"Imam priliku da sadim cveće, da saznam kako da ruže istrebimo od vaši, da  ih prskamo. Da okopamo maline, zalijemo. Ovo je najlepši mogući način da prebrodimo krizu od korone", kaže supruga Isidora.

Vlasnica kuće smatra da se na ovaj način daje novi život kući, ali i selu.

"Jedna poruka, da se svako lično  uveri kako je selo  lepa sredina, lepa za život. Mislim da je njihov primer najbolja poruka, jer oni su stvarno  tamo srećni", kaže Radmila Maksimović.

Lukićevo ima oko 1.500 stanovnika, ulice su pune zelenila. Prednost mu je skrajnutost od glavnog puta, a potreba bolja veza sa gradom. To potvrđuje i predsednik MZ Lukićevo, Marko Dupljanović. Kaže da je potrebno da se putna mreža renovira, mogao bi da se uradi još kraći put do grada, navodi Dupljanović. 

Janov otac živi u vinogradarskom kraju Božule, a Isidora se rado seća sela Dubrave na Kosovu i Metohiji. Boravak u Lukićevu vratio im je sećanja na dane uživanja u tim seoskim sredinama.