Krsna slava učvršćuje porodične i prijateljske veze

Slavski ritual, tradiconalno, počinje u crkvi. Domaćin i sveštenik očitavaju molitvu, isecaju kolač i vinom prelivaju žito kojim će se najpre poslužiti ukućani, a potom i gosti. U pravoslavnim porodicama slava je običaj koji se prenosi sa kolena na koleno.

"To je jedan od najsrećnijih dana u našoj porodici, svakako nam mnogo znači zbog toga i svi se radujemo tom danu i željno iščekujemo svake godine", kaže Branko Trifunović, iz Loznice.

U našem narodu slava je prisutna već osam vekovama, i po rečima svetog vladike Nikolaja predstavlja "pravoslavlje srpskoga stila". Najveći broj slava praznuje se u jesenje doba, i svima im je zajedničko isto - učvršćivanje porodičnih i prijateljskih veza.

"Krsna slava ili porodična slava još od vremena Svetog Save, dakle od početka 13. veka neraskidivo je povezana sa srpskim narodom i ona predstavlja upravo intervenciju Svetog Save i pokušaje da se hrišćanski pogled na svet, hrišćansko shvatanje života svede na nivo porodice", objašnjava sveštenik Miloš Petrović.

Kod Srba svaka porodica odvojeno slavi svog sveca, a slavu nasleđuju sinovi od oca. Na trpezi, uz sveću, kolač i žito, kulinarskim umećima domaćica služe se gosti kojima domaćin pozivanjem ukazuje posebnu čast.

"Slava je pre svega simbol zajedništva budući da pozivanjem mnogobrojne rodbine, kumova, prijatelja i suseda, domaćin i domaćinska porodica iznose svoj lični, nacionalni i religijski identitet, jer je slava pre svega obeležje pravoslavnog stanovništva", navodi etnolog Jelena Tanacković.

Zbog jedinstvenosti, slava kao običaj 2014. godine upisana je u Uneskovu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa.