Jedinstvena šuma krimskog bora na padinama Crnooka

Krimski bor uglavnom raste kraj vodenih površina, ima ga na Krimu, u Maloj Aziji, Grčkoj, Bugarskoj, Makedoniji. Jarešnik, kod Bosilegrada, planinsko je mesto, najznačajniji lokalitet krimskog bora u našoj zemlji. U istočnoj Srbiji ima nekoliko pojedinačnih stabala.

Borovi u Jarešniku su visoki i do trideset metara, prečnik stabla je oko jedan metar.

"Karakteristično za ovaj krimski bor je da imaju sivu, žućkastu koru koja je u podnožju dosta izrezbarena, hrapava", objašnjava ekolog Mikica Vasilev.

Jarešnik je bio strogi rezervat prirode i 1961. godine, a pre nekoliko godina Zavod za zaštitu prirode uradio je reviziju zaštićenog prostora. Ustanovljeno je da se populacija krimskog bora povećala, pre 50 godina bilo je 201, sada je popisano 795 stabala.

Procenjuje da su neka stara oko 250 godina. Osim borova na tom lokalitetu rastu i bukve. Od Bosilegrada zaštićeno područje udaljeno je 30 kilometara, zemljanim putem i terenskim vozilom dolazi se do Jarešnika za jedan sat.

Da bi se došlo u strogi rezervat prirode Jarešnik potrebna je specijalna dozvola, ali i posebne planinarske veštine, jer od makadamskog puta ovaj deo je udaljen oko 500 metara naviše, uz planinu Crnook.

Rezervat prirode prostire se na 6,2 hektara, upravljač je Javno preduzeće "Srbijašume".

"To je čudo prirode. Na šta raste, da li mu priroda odgovara, da li podneblje, zemljište, to su ogromni borovi koji tamo rastu svakodnevno, i sad se uvećavaju. Mnogo dobro što dolaze ljudi da vide, da se slikaju", Vladimir Zaharijev, predsednik Opštine Bosilegrad. "Kad stanete pored njega, vi izgledate kao malecka lutkica i onda je to velika šansa za turizam."

Ima dosta planinara, organizuje se džipijada, ima i borovnica, navodi Mikica Vasilev.

U opštini Bosilegrad još dva su zaštićena područja, Crnoštica i Petkovska mahala, spomenici prirode treće kategorije. Teže da zaštite i druga područja, Bosilegradski kraj poznat je po prirodnim lepotama, blizu je i Vlasinska visoravan.