Digitalno opismenjavanje penzionera u Vranju

Kompjuter nije više još samo jedan predmet sa koga redovno uklanjaju prašinu, niti rezervisan isključivo za decu i unuke. Želeli su da nauče osnovno, da komuniciraju sa rođacima i prijateljima u drugim gradovima, državama.

"Pomogli su mi da uspostavim kontakt sa rođacima sa Novog Zelanda", kaže penzionerka Sunčica Mladenović. Nadica Trajković kaže da su je deca motivisala:

"Kad treba da se čujemo, a bez kompjutera, čovek danas kao da ne vidi."

I druženje je mnogo bitno, smatra Dobrica Janković, takođe penzionerka: "Da nije ovoga bilo retko kad bi se ovako sastajale, pričale".

Prema istraživanju koje je bilo polazište za projekat "Digitalna pismenost populacije trećeg doba" više od 70 odsto penzionera u Vranju, nikada nije radilo na računaru. Neki od njih kažu da ih ne zanima, da ne znaju da rade ili da eventualno kompjuter koriste kada treba nešto da kupe preko interneta.

Polaznici kreću od datoteka, prelaze na pisanje teksta, a zatim na internet i društvene mreže. Posle svakog časa testom se proverava naučeno.

Edukator Miloš Dodić kaže da na kraju svakog projekta svi njihovi polaznici izađu sa kursa sa osnovnim znanjem, pa su nadalje osposobljeni za normalan samostalni rad na računaru.

"Sada može lepo kompjuterski da se plati struja, voda, sve dažbine koje su nama potrebne, a to mnogo znači", kaže Miroslava Trajković, iz Udruženja penzionera.

A Anita Stojanović iz Centra za društvene integracije kaže da veliki broj polaznika koji je prošao njihove obuke i dan danas komunicira sa njima, preko fejsbuka, preko mejla...

Do sada je obuku prošlo 76 penzionera iz Vranja i okolnih sela, a radionice se nastavljaju do juna.