Vaspitači manje čekaju na posao

Milan se na Visokoj školi za vaspitače u Aleksincu priprema za svoj budući poziv.

"Volim da radim sa decom, a ima ovde dosta prakse", kaže Milan Tasić, student druge godine osnovnih studija, "blizu mi je, pristupačno, a školarina nije visoka."

Uz to, ova škola ima i dve predškolske grupe u svojoj zgradi, specijalističke smerove za pripremni predškolski program, muzičko, i jedina u Srbiji za dramsko vaspitanje, a diplomci ove škole uspešno se zapošljavaju u inostranstvu.

"I sa osnovnim i specijalističkim studijama u inostranstvu zapošljavaju se bez nostrifikacije diplome", ističe Stojan Obradović, direktor Visoke škole za vaspitače strukovnih studija Aleksinac. "Posebno su atraktivne Norveška, Švajcarska, Švedska. Godišnje stiže deset zahteva za zasnivanje radnog odnosa u inostranstvu i samo traže potvrdu diplome."

Tome doprinosi i mnogo prakse - 300 sati tokom trogodišnjih studija, što je sedam puta više od propisanog minimuma. Studente osnovnih studija i specijalizante zatekli smo u vrtićima, u radu sa decom.

Miloš je, kaže, uvek želeo da radi sa najmlađima i "potpuno se pronašao" u ovom poslu. A sa diplomom vaspitača na posao je čekao oko tri godine:

"Teško je naći posao u Srbiji i čekao sam, ali ima ljudi koji mnogo više čekaju."

Zato nije neobično kada nastavnici fizike i istorije ili, što je najčešći slučaj, učitelji bez zaposlenja, upišu školu za vaspitače. Sa tom diplomom mogu da se zaposle ne samo u inostranstvu i u državnim, već i u privatnim vrtićima i igraonicama.