Džo Bajden – najviše glasova u istoriji američkih izbora

Džozef Robinet Bajden

Datum rođenja: 20. novembar 1942.

Mesto rođenja: Skranton, Pensilvanija

Prava hrabrost je kada imate veoma malo šanse za pobedu, ali nastavljate da se borite. Džo Bajden

Džo Bajden je rastao u Skrentonu u Pensilvaniji kao i u okrugu Nju Kasl u Delaveru. Osnovne studije završio je na Univerzitetu u Delaveru 1965. godine. Diplomu pravnika stiče na Univerzitetu Sirakjus u Njujorku 1968. Pre toga se oženio (1966) Nejlijom Hanter, s kojom je dobio troje dece.

Pošto je diplomirao pravo, Bajden se vratio u rodni Delaver gde je radio kao tužilac. Ubrzo prelazi u politiku tako što postaje član saveta Okruga Nju Kasl od 1970. do 1972. godine.

Godina 1972. je veoma važna za njegovu dalju karijeru zato što je tada izabran u Američki senat. Imao je tek 29 godina, a samo četiri osobe su bile mlađe kada su birane u Senat.
Međutim, iste godine doživljava prvu veliku tragediju. Njegova žena i ćerka nastradali su u saobraćajnoj nesreći, a dvojica sinova bili su ozbiljno povređeni.

Iako je tada bio na ivici da se povuče iz politike, saradnici su ga ubedili da uđe u Senat, u koji je posle šest puta reizabran, što ga je učinilo senatorom iz Delavera sa najdužim stažom.

Ponovo se oženio 1977. godine nastavnicom Džil Džejkobs. S njom je dobio ćerku. Bajden je bio i vanredni profesor prava na jednom univerzitetu.

Kao senator posebno je obraćao pažnju na spoljnu politiku, kriminal i borbu protiv narkotika. Dva puta je bio član Komiteta za spoljne poslove, i jednom član Komiteta za pravdu.

Na ovim prostorima je poznat po svojim stavovima o Kosovu i Metohiji, jer se zalagao za akciju protiv Slobodana Miloševića.

Tokom rata u Iraku predložio je plan podele kao način za održavanje mira u toj zemlji.

Bio je član međunarodnih tela za kontrolu narkotika, ali i glavni senator koji je pisao zakon kojim je uspostavljena kancelarija za nadgledanje nacionalne politike za borbu protiv droge.

Predsedničke nominacije

Bajden je ušao u trku za demokratskog kandidata za predsednika SAD 1988. godine, ali se povukao pošto je otkriveno da su delovi njegovih govora bili plagirani. Autor tih govora bio je lider britanske Laburističke partije Nil Kinok.

Ponovo je pokušao da dođe do kandidature 2008. godine, ali nije imao uspeha. Povukao se nakon što je bio peti posle unutarstranačkih izbora u Ajovi.

Pošto je Barak Obama osigurao dovoljno delegata za predsedničku nominaciju, Bajden je postao glavni favorit za potpredsedničko mesto, i njih dvojica su obezbedili nominaciju.

Na predsedničkim izborima 4. novembra Barak Obama je pobedio Džona Mekejna (čiji je kandidat za potpredsednika bila Sara Pejlin). Na tim izborima Bajden je lako osvojio novi mandat u Senatu, od kojeg je odustao zbog potpredsedničkog mesta, na koje je stupio 20. januara 2009. godine.

U novembru 2012, Obama i Bajden su osvojili još jedan mandat, ovoga puta pobedivši Mita Romnija i Pola Rajana.

Kao potpredsednik, Bajden je bio veoma aktivan u američkoj administraciji. Njegovi saveti imali su veliki uticaj na Baraka Obamu, koga je javno veoma jasno i glasno podržavao.

Bili su mu dodeljeni važni zadaci. Pomogao je da se izbegne nekoliko budžetskih kriza i odigrao je ključnu ulogu u oblikovanju američke politike u Iraku.

Međutim, 2015. godine Bajden doživljava još jednu tragediju. Njegov najstariji sin Bo (46) umire od tumora na mozgu. Iskustvo je kasnije opisao u memoarima "Obećaj mi, tata: Godina nade, teškoća i svrhe".

Objavio je da neće ući u predsedničku trku 2016. godine, jer je njegova porodica još u žalosti. Ali je podržao Hilari Klinton, koja je izgubila izbore od Donalda Trampa.

Dokaz bliskih odnosa Bajdena i Obame je Predsednička medalja slobode koju mu je Obama dodelio nedelju dana pre nego što su napustili dužnost. Tam prilikom ga je nazvao "bratom".
Džo Bajden i njegova žena osnovali su humanitarnu fondaciju.

Izbori 2020. godine

Pošto je Tramp stupio na mesto predsednika, Bajden je ostao aktivan kao njegov veliki kritičar.

Njegova popularnost i dalje je bila veoma visoka, iako je bio suočen i sa optužbama za neprimerene fizičke kontakte sa raznim ženama prošle godine.

Tada su počele spekulacije da će se kandidovati za predsednika, a to je konačno potvrdio u aprilu 2019, kada je ušao u trku sa ostalim demokratama.

Naravno, odmah se istakao kao favorit. Ipak, slab učinak posle prve debate doveo je u pitanje njegovo dalje učešće u kampanji.

Posle prvih unutarstranačkih izbora, Berni Sanders je delovao kao najizvesniji kandidat. Međutim, brige zbog Sandersove prihvatljivosti na predsedničkim izborima mobilisale su umerene glasače, i Bajden je odneo pobedu u Južnoj Karolini.

Kandidati su počeli da se povlače i u martu su ostali samo Bajden i Sanders. Posle krize izazvane koronavirusom, Sanders je konačno odustao u aprilu i tako je Bajden postao predsednički kandidat demokrata.

U avgustu je izabrao Kamalu Haris za kandidatkinju za potpredsednika.