Može li se preživeti bez grčkog mora

Koliko god se trudila, ne mogu da shvatim poriv da se bez obzira na upozorenja, preporuke, ali i realnu opasnost, kreće na put, i to turistički. Ne znam, možda grešim, ali pitam se zašto nemamo bar malo samopoštovanja, kad već nemamo dovoljno odgovornosti prema sebi i svojoj porodici. Zašto bezglavo pokušavamo da stignemo do mora, kao da nam život zavisi od toga?!

Bože, daj mi upornost Srbina koji želi da stigne do grčkog mora! Razmišljam kako bi "misao" koja se ovih dana deli po društvenim mrežama imala sasvim drugačiju konotaciju da je izrečena u nekom drugom istorijskom trenutku.

Pre više od sto godina, kada su se hiljade srpskih vojnika probijale kroz bespuća Albanije, boreći se sa hladnoćom, glađu i bandama koje su ih napadale, izazivala bi strahopoštovanje, empatiju i neku neopisivu tugu pomešanu sa ponosom. Izazivala bi bes i suze, strah i nadu, veru i očaj.

Da je "skovana" krajem prošlog veka, tokom mučnih devedesetih, kada je Grčka Srbinu bila "prozor u svet", pozdravili biste verovatno snalažljivost našeg čoveka. Digli biste palac u znak podrške "bratu" koji je uspeo da prevaziđe sankcije, besparicu, opštu klonulost duha i stigne do grčke obale, bilo kao turista, bilo kao pečalbar!

Danas kada, uprkos koroni, Srbin-turista "juriša" na grčko more, ova mudrost sa interneta izaziva smeh (što joj je i bio cilj), ali i neku vrstu stida. Bar je kod mene takav slučaj.

Koliko god se trudila, ne mogu da shvatim poriv da se bez obzira na upozorenja, preporuke, ali i realnu opasnost, kreće na put, i to turistički.

Ne znam, možda grešim, ali pitam se zašto nemamo bar malo samopoštovanja, kad već nemamo dovoljno odgovornosti prema sebi i svojoj porodici. Zašto bezglavo pokušavamo da stignemo do mora, kao da nam život zavisi od toga?!

Već prvog dana kad su Grci otvorili granicu, naši turisti su bili na njoj. I bez obzira što je već tog prvog dana bilo problema i kontradiktornih odluka, nastavili smo. Društvene mreže bile su prepune pobedonosnih objava – prešli granicu, stigli, puste plaže, samo Srbi u Grčkoj. I pored maltretiranja, zatvaranja Evzonija, gužvi u Bugarskoj, Srbi su bili uporni...

Vest o konačnom zatvaranju granice za državljane Srbije kao da je bila dodatni motiv da jurnu svi koji su planirali putovanje. Bilo je važno stići pre 6 ujutru kada je najavljeno zatvaranje. Ma, koga je još briga šta će biti posle, kada se granica pređe...

U čudu sam čitala vesti o koloni naših turista koji su bukvalno blokirali granični prelaz pokušavajući da se dokopaju željene obale. U čudu su bili i grčki mediji. Ni njima nije bila jasna ta neopisiva želja srpskih turista i slavlje onih koji su ušli u Grčku. Izgledalo je kao da su postigli neki uspeh, ostvarili veliki cilj, a ne da su ustvari izložili sebe i porodicu nepotrebnom riziku i neprijatnostima.

Znam da će mnogi reći da je rizik od korone u ovom trenutku veći u Srbiji nego u Grčkoj. To je verovatno tačno, ali ako postoji realna mogućnost da ste već zaraženi, zašto uopšte kretati na put? Zašto se izlagati riziku da se razbolite u stranoj zemlji, da umesto na plaži završite u nekom karantinu ili, ne daj bože, bolnici?

Mislite li o tome ko će brinuti o vašoj deci ako vam ne bude dobro, kako ćete se vratiti, koliko će koštati lečenje? Ova pitanja nisu, po svemu sudeći, zabrinula "hrabre srpske turiste" koji su se par dana baškarili po pustim grčkim plažama, ali je đavo odneo šalu onog trenutka kad su otkriveni prvi slučajevi zaraze.

Grci su prelomili i, koliko god to bilo neprijatno, nekako mi se čini da je zatvaranje granice dobra odluka. Prvo – jasna je i nedvosmislena, pa niko neće ni kretati na put, drugo – smanjuju se rizici i troškovi i treće – ali veoma važno – nećemo bar neko vreme "trčati" tamo gde nas u ovom trenutku ne žele.

Da se razumemo, Grcima ne zameram ama baš ništa. Mnogo puta su pokazali svoje prijateljstvo i nesebičnost. Primili su početkom prošlog veka one gladne i bolesne mučenike na ostrvo Krf, a i danas neguju uspomenu na njih (verovatno bolje nego što bismo mi činili).

Krajem tog istog veka, slali su pomoć, davali podršku i primali nas kada niko drugi nije hteo. Zahvalna sam na tome što su brojna izbeglička deca, zahvaljujući Grcima, prvi put videla more i bar na trenutak zaboravljala surovu ratnu stvarnost. Zahvalna sam i svima koji su digli glas protiv NATO agresije, onima koji su odbijali da u njoj učestvuju i tako ugrožavali svoj život i karijeru.

Sada su Grci postupili drugačije, ali ja im to ne uzimam za zlo. Bili su tu kad su nas k njima terale nevolje, a danas svakako nije tako. Na grčke plaže požurili smo iz čistog konformizma, navike ili, najbolje rečeno, nepromišljenosti!

broj komentara 18 pošalji komentar
(četvrtak, 09. jul 2020, 16:31) - Sara [neregistrovani]

Може ли се преживети без грчког мора

Meni licno lepse je u Italiji. Kapri, Napuljski zaliv. Klima fantasticna, more prelepo, i sto mi je vazno, to je cinjenica da oko mene nije pola Srbije. Volim da se bacim u nepoznato, da nesretnem komsiju iza prvog coska a kilometrima sam daleko od kuce.

(četvrtak, 09. jul 2020, 06:14) - Realno [neregistrovani]

More nema alternativu

10ak godinama unazad idemo na more i to nam je najlepši deo godine jer smo tada kao porodica non stop zajedno uživajući na plažama grčke. Deca obožavaju, mi takođe i ne vidim razlog zašto ne bi išli ako postoji mogućnost i budu otvorene granice jer je tamo dosta bolja situacija nego ovde. Koronu ne daj bože mogu dobiti i ovde i isto završiti u karantinu.Stvar je u tome da se gleda pozitivno i isto tako razmišlja i sve će biti daleko bolje.

(četvrtak, 09. jul 2020, 01:14) - anonymous [neregistrovani]

Bio vec

Ja sam vec bio u Grckoj od 22.6. do 02.7. I sta je tu problem? Cak i je i put preko Bugarske bio interesantan, jer nikada tuda nisam prolazio. Vratio se preko Severne Makedonije. Nisam cekao na granicama, nisam jurio, nisam se osecao ponizeno, nismo testirani na granici... Da sam imao bilo kakve simptome ja ili supruga, ne bismo ni krenul na puti. Aranzman je uplacen u celosti u januaru i sve je bilo vezano za unapred planirane godisnje odmore.
Mozda bih se za tih 10 dana da sam ostao u Srbjii zarazio. U Grckoj nisam, jer je trenutno tamo deset puta bezbednije nego ovde , U Grckoj imam prijatelje, prija mi odmor, prija more, povrati se covek posle ovog srpskog ludila. Iskljuci se na kratko da ne poludi. Lekovito je. A i nije preko sveta. Ne razumem smisao mantre 'mora li Srbin da ukvasi d... u moru svake godine? Ne mora naravno. Ali zivot je jedan i ko zna gde cemo biti za godinu dana.

(sreda, 08. jul 2020, 18:42) - Жгадија са оптимизмом [neregistrovani]

Паметном и једна доста!

Што се тиче напаћеног српског народа који, ко да му живот зависи од тога, па трчи на море, не ради он то ни због Грка, нити мањка самопоштовања, постоје три разлога:
1) 30% Срба иде да би се бахатило, по принципу, има се може се,
2) 50% Срба иде на одмор са породицом да створи лепе успомене (пошто већи део живота вуче и ради за 3 коња),
3) 20% Срба иде зато што се тамо осећају ко своји на своме (јер је то некада и било српско море).

Ал' што волим када прочитам о ,,великој братској љубави'' Грка према Србима (који су по генетици и лепоти ближи Турцима него Србима), одмах се сетим ,,велике братске љубави'' наших донедавних суграђана Словенаца и Хрвата, и др. из бивше нам заједничке државе (који су нам и по генетеци и лику најближи).
Нису Грци отворили за нас границе зато што воле Србе, него да им Срби спасу што могу од сезоне. Ал' кад се заг*внало (да простите на изразу), е онда затварај границу, пошто Србе није брига да л' ће да погину од вируса у Србији или у Грчкој, него шта им Бог да! Док ,,браћи'' Грцима се баш и не умире.
Као и увек током овог нашег постојања, нас Србе су сви подржавали када је требало да се буде топовско месо и да се страда за неке циљеве, али када треба и неко други (од многих наших ,,братских народа и савезника'') да се жртвује за Србе, е онда, се ваде по принципу:,,Морам тетки да однесем лек?''
И тај капетан што као није хтео да нас (СРЈ) гађа са мора ракетама, он је само рекао да неће он да издаје команде својим војницима за паљбу по СРЈ, али зато није забранио да они самовољно пуцају. Као и НАТО са својим ,,милосрдним'' бомбардовањем да нас спаси од наших живота.

(sreda, 08. jul 2020, 15:47) - Milijana [neregistrovani]

Zdravlje

Smatram da ove godine akcenat treba da bude na ocuvanju zdravlja a ne na letovanjima, jer bi smo u tom slucaju dosli u situaciju da ugrozimo i svoje i tudje zdravlje i da sirimo virus.

(sreda, 08. jul 2020, 15:47) - anonymousPero iz Svedske [neregistrovani]

Naj lepse u septembru

Naj lepse vreme za letovanje u Grcku jeste septebar mesec,kada je temperatura izmadju 25-28 stepeni i pijace pune voca i porca i plaze bez guzve..Strpljenje i do godine pa na setalistu na obalu Soluna i pored Bele Kule.....Pero

(sreda, 08. jul 2020, 15:16) - anonymous [neregistrovani]

Moze bez grckog mora

Pozdrav sa azurne obale!

(sreda, 08. jul 2020, 13:53) - anonymous [neregistrovani]

Durdica Dragas, hvala!

Lepo i tacno napisano!

(sreda, 08. jul 2020, 13:48) - anonymous [neregistrovani]

More

Ne može se bez Grčke, jer to je sve sto okrepljujuće deluje na um čoveka koji je građanin zemlje bez reda,prava i na kraju para.

(sreda, 08. jul 2020, 13:38) - Nenad [neregistrovani]

komentar

Pa naravno da se može i bez Grčke i mora jedno leto.Ima Srbija mnogo lepih sela,planina i banja gde se odmor može provesti,ali zaista je ovog puta zdravlje na prvom mestu ali mi i olako mislimo pa 1 evrić i nije veliki 120din ali kad se računa nije tako baš bezazlena para.Upravo je ta reč samopoštovanje ključ svega.