Političko bojno polje na internetu

Najveća bitka u ovoj kampanji vodiće se na internetu. Mnogo puta smo to čuli otkako su izbori raspisani, a mi smo se zapitali koliko su stranačke kampanje usklađene sa mogućnostima današnjeg interneta, da li prepoznaju birača i prilagođavaju mu se ili mu samo prenose poruke sa plakata.

I dalje nikome u Srbiji nije palo na pamet da napravi aplikaciju na internetu koja bi posmatrala navike građana, sajtove koje posećuju i krug prijatelja na Fejsbuku i tako im pomogla kako da glasaju.

U ovoj kampanji naveliko se govori o internetu kao novom i možda najvažnijem političkom bojnom polju, ali imaju li stranke u Srbiji ideju kako se u kampanji koristi internet?

Tomislav Damjanović iz URS-a rekao je da iako većina političara smatra onlajn kampanju poput nekog čarobnog štapića koji će rešiti sve probleme koji postoje u oflajn medijima, ona to neće uraditi.

"Ono što je bitno, što ljudi ne shvataju da je bitno u političkim kampanjama - jeste da je vama bitan kontakt sadržaj; ukoliko nemate dobar sadržaj na internetu, niko neće doći na sajt, taj sajt može da dizajnira najbolji dizajner na svetu, ali ukoliko nemate dnevno dobar sadržaj - niko vam neće doći na sajt. Samim tim nećete imati neku vrstu povratne informacije", naveo je Damjanović.

Kosta Andrić iz LDP-a kaže da je internet jedno od sredstava da stranka kaže šta je njen program.

"Iskustvo do sada je da ljudi zapravo komuniciraju sa nama preko interneta, da nas pitaju kakvi su naši stavovi o određenim pitanjima, tako da koristimo internet upravo da imamo taj dijalog bez kojeg nema kvalitetne izborne kampanje i zapravo ne možemo da govorimo o realnoj podršci", istakao je Andrić.

Izjave stranačkih funkcionera pomalo zvuče kao da su uobičajenu kampanju sa ulice preneli na ekran.

Miloš Đajić iz DS-a kaže da ta stranka koristi internet da pokaže na kreativan način da je njihov program nešto što im je potrebno i, s druge strane, kako da se građani uključe u dijalog.

"Mi smo sve ovo vreme imali kontinuirani dijalog, ali ono što je najvažnije za internet kampanju jeste to kako ljude uključiti da iskažu, pitaju, komentarišu, druže se, prate nas i da vidimo na kraju kako tu atmosferu da pretočimo na dan izbora u ono što je nama najpotrebnije, a to je da ljudi glasaju za nas", objasnio je Đajić.

Nova demokratska stranka kampanju vodi upoznavanjem korisnika društvenih mreža o aktuelnim dešavanjima, kaže Nenad Ćeranić iz te partije.

"Dakle, što bude više dešavanja i informacija a u vezi sa javnim nastupima i različitim aktivnostima, to će biti i veći fidbek svih korisnika društvenih mreža", rekao je Ćeranić. Kako je dodao, svako mišljenje i delovanje koje je drugačije od NDS-ovog - ne cenzuriše se.

Pogrešna strategija

Svi koji vode stranačke internet timove pozivaju se na iskustva iz Amerike, ali ih retko primenjuju. Jedan od razloga je što se u Americi kampanja vodi po dve godine, dok u Srbiji traje najviše mesec i po dana.

Slobodan Marković iz Centra za razvoj interneta smatra da je jedna kampanjska strategija pogrešna i da bi političke partije trebalo da zauzmu dugoročnu strategiju sa građanima i da iskoriste društvene medije i internet, i naprave s njima jedan aktivan odnos.

Prema njegovim rečima, tako bi ih uključivali u neke svoje inicijative i da im omogućavaju, da predlažu ideje i da prate realizaciju, pa da druge motivišu da to rade zajedno sa njima.

Marković kaže da su sve to stvari koje partije danas ne rade na internetu.

Ozbiljna internet kampanja prati navike birača, šta pretražuje, čemu se raduje, šta ne voli. Na osnovu toga se stvara njegov profil i nudi mu se baš ono što će ga privoleti da glasa za određenu stranku. To zahteva poseban softver, povezan sa Fejsbukom, Tviterom, Guglom. Međutim, toga nema u Srbiji.

"Ono što je problem na internetu - ta kampanja je poprimila oblik navijačke politike gde se suprotstavljeni klanovi onako prepiru i prepucavaju i to nailazi na neodobravanje ljudi koji to shvataju kao zagađivanje internet prostora. Negativna reklama", rekao je Marković.

Umesto što se neretko negativno reklamiraju, stranke bi mogle da budu malo kreativnije. Na primer, da naprave predizborne aplikacije za mobilne telefone, jer je čak i Fejsbuk shvatio da je tu budućnost.

Naravno, aplikacija treba da bude takva da svako poželi da je ima na svom telefonu. Odatle pa do glasa put će možda biti kraći.