Huligani sve osi­o­ni­ji

Dođete na stadion, gde nije bitno šta gledate nego kako se čujete, bakljom gađate svog komšiju, inače navijača istog kluba, ali druge frakcije, a onda vam to nije dovoljno pa zapalite vatru na celoj tribini. Prekinete superderbi Crvena zvezda - Partizan, klubova od čijeg se pominjanja tresu zubi Murinju, Gvardioli, Klopu i Vengeru, dokazujući tako da je Homo Erektus evoluirao kad je prestao da kamenje koristi kao oružje i da od njega pravi vatru.

Kretenski performans završi na svim naslovnim stranama, Englezi konačno pronađu nekog goreg od njih, a vi kao bezimeno lice u gomili dobijete lažnu verifikaciju da pripadate nekome, da ste deo nečega važnog. I onda potvrdu tog prividnog osećaja dobijete tako što ne završite tamo gde su stan, hrana i straža besplatni i gde je moguće ostvariti zabranjenu romansu protiv koje ste se tako zdušno borili kad je trebalo. Kad se već uverite da ne postoji nikakva šansa da vam se išta desi, pridruži vam se još nekoliko bezimenih bez posla, nade i budućnosti, pa se zajedno otrgnete sa lanca, nadajući se da se po starom srpskom običaju ništa neće promeniti, čim se medijska pažnja skrene na neki drugi problem.

Ovaj zov divljine s tribina prati nas godinama unazad, a policija, tužilaštvo i sud se sete problema samo kada se pojavi incident sličan onom na "Marakani". Kao i mnogo puta dosad pojavi se neko ovlašćeno službeno lice, sada u liku Vladimira Stojanova, pomoćnika načelnika Uprave policije, koji pokušava da primiri javnost, objašnjavajući valjda da huliganizam ustvari i nije toliki problem i da policija uspešno radi svoj posao. Kaže Stojanov da se u Srbiji incidenti dese na svakih 330 utakmica. Dakle, policiji pođe za rukom da obuzda razularene huligane i bande na derbijima između Mačve iz Bogatića i Mačve iz Šapca ili onog između Radnika iz Surdulice i Doline iz Padine, ali prosto nema toliko kapaciteta da zaustavi divljanje na utakmici lokalnog karaktera na Topčideru između Zvezde i Partizana, koji, sasvim slučajno, uvek padne kao 330. utakmica u Srbiji, na kojoj se dakle po policijskom proseku desi incident.

Državni sistemski odgovor uvek je bio takav da se promeni zakon, neki propis, donese se akcioni plan, nacionalna strategija... I sve se vrati na staro do sledeće 330. prosečne utakmice. Tako je recimo zakon o huliganima, čiji je tačan naziv Zakon o nasilničkom i nedoličnom ponašanju na sportskim priredbama,usvojen još u julu 2003. godine. U dva navrata kasnije kada su se dešavali incidenti slični prošlonedeljnom na "Marakani", možda čak i gori, usvojene su izmene istog zakona - jednom 2005, a drugi put 2009. godine. Kada ni to nije dalo rezultate, a opet posle sličnih incidenata, usvojeni su neki akcioni plan i nacionalna strategiju koju još niko nije ni video, a kamoli mogao da objektivno uporedi šta je urađeno od toga, a šta ne. Valjda slika sa stadiona i van njega dovoljno govori o tome.

Većina je pri svakoj od tih državnih odluka smatrala da će ovaj zakon u Srbiji rešiti problem s huliganima i da će slika s naših terena biti idilična, poput one u Engleskoj. Međutim, izgleda da su se svi prevarili jer zakon se očigledno ne primenjuje. Protiv pojedinaca koji naprave incident policija podnosi krivične i prekršajne prijave, na osnovu takozvanog zakona o navijačima.

Međutim, veliki broj prijava, kao po nekom nepisanom pravilu, ne dobije svoj epilog na sudu. Policija uhapsi huligana, napiše mu prijavu, dovede ga do nadležnog sudije, gde se sve završi na blagim kaznama. Tako su recimo na poslednjem derbiju za pokušaj unošenja kuka za meso, satara i ostalih mesarskih rekvizita izrečene kazne od 10.000 do 20.000 dinara. Praktično, više platite kad vam pauk odnese auto, nego kad pokušate da tranžirate meso na fudbalskoj utakmici. Koliko se taj zakon, za koji mnogo stručnjaka smatra da je dobar, ne primenjuje u praksi pokazuje i podatak da nijedan vođa navijača nikada nije procesuiran. A upravo su oni najodgovorniji za sve nerede i za njih su predviđene najveće sankcije.

Ovog puta, država ima ponovo ima odgovor: formiraće se dve nove policijske službe. Jedna za borbu protiv ekstremizma i terorizma, a druga za borbu protiv narko-dilera. Prvi potpredsednik Vlade Aleksandar Vučić kaže da će borba biti nemilosrdna, usmerena protiv kriminalaca i jedna od najobimnijih u istoriji Srbije. Neće biti lova na veštice, neće biti progonjeni navijači, već kriminalci i oni koji diluju drogu. Građani će biti zadovoljni rezultatima. Svima koji misle da je moguće igrati se s državom biće jasno da nisu u pravu.

Valja podsetiti da je Boris Tadić u oktobru 2010. godine izjavio: "Huligani vrlo brzo biti izolovani i kažnjeni i da oni neće voditi Srbiju". Ivica Dačić je iste godine najavio obračun s huliganima rekavši da oni "sramote Srbiju i da je rešenje rigorozna primena zakona". Vojislav Koštunica se nikad nije javno izjašnjavao o problemu huliganizma, a protiv Dragana Jočića aktivno se skandiralo na stadionima zbog hapšenja koja je sproveo pre svega među navijačima i čelnicima Crvene zvezde.

Uopšte ta politička dimenzija problema nije zanemarljiva, pogotovo kada se ima u vidu poslednja izjava premijera Ivice Dačića "da su se političke partije udvarale huliganima". Upravo se na njegovoj proslavi posle poslednjih izbora pojavio Aleksandar Vavić, profesionalni vođa navijača, prvo Crvene zvezde, a sada Partizana. Treba dodati i da je drugi vođa navijača Partizana Miloš Radisavljević Kimi nedavno izjavio da je razgovarao s Aleksandrom Vučićem koji je inače poznat kao navijač Crvene zvezde, u dobrim odnosima s vođama sa severne tribine.

Demokrate su svojevremeno javno proglašavale "navijače za heroje 5. oktobra", dok je Koštunici ostala zabeležena izjave sa sednice vlade posle paljenja američke ambasade da su "ti ljudi, koje nazivate huligani, samo branili međunarodno pravo".

Da li su se sada ti pažljivo gajeni huligani otrgnuli od države, pa sada na severu Kosova grizu ruku koja ih je hranila?

Posledica celog tog divljačkog zova jeste da pravoverni navijači odavno spas od subotnjeg usisavanja kuće traže u obližnjem bircuzu ili kladionici gde na kablovskoj mogu da uživaju u pasovima, volejima i driblinzima evropskih asova.

Postoji zapravo teorija po kojoj su naši huligani postajali sve osioniji kako je fudbal postajao lošiji. Jednostavno, nema više takvih majstora lopte koji bi zabavljali narod vikendima. Kada ste zaista čuli da navijači Barselone, Borusije iz Dortmunda ili Arsenala prave nerede? Isto tako postoji teorija po kojoj je upravo ambijent na tribinama uticao na pad kvaliteta igre. Kako drugačije objasniti činjenicu da mnogi igrači na srpskim terenima deluju kao da trče s dve leve noge, a da procvetaju čim nađu neki angažman u inostranstvu, kao što je slučaj sa Stefanom Šćepovićem?

Mnogi su se posle prošlonedeljnog divljanja na derbiju upitali da li je ubistvo sledeće što će se desiti na stadionima. Zaboravili su da je toga već bilo i to kada je poginuo maloletni Aleksandar Radović daleke 1998. Takođe, i ovo paljenje vatre na južnoj tribini "Marakane" desilo se pre nekoliko godina kada su suparnički navijači zapalili severnu tribinu stadiona JNA. I baklje, kamenice, obračune i skidanje videli smo toliko puta. Samo je pitanje šta je tačka preloma posle koje više nema nazad.

Ako je po izjavi prvom potpredsedniku Vlade, Srbiji bilo potrebno samo 45 minuta da reši problem ekstremista na severu Kosova i Metohije, koliko joj je onda potrebno da se razračuna s huliganskim bandama u Beogradu koje terorišu ne samo posetioce fudbalskih utakmica? I zašto samo dan pre tih izbora nije reagovano na stadionu Crvene zvezde gde se igralo dva puta po 45 minuta?

Ko su vođe

Aleksandar Vavić - Vava, vođa "Alkatraza", Partizan

- 12 krivičnih prijava za nasilničko ponašanje, nedozvoljeno držanje oružja, nanošenje teških telesnih povreda i razbojništva

- osuđen na godinu dana zatvora jer je u januaru 2005. godine na Karaburmi nožem ranio Stefana Gajića

- prvo bio jedan od vođa navijača Crvene zvezde

Miloš Radisavljević - Kimi, vođa "Alkatraza", Partizan

- osuđen na četiri meseca zatvora zbog učestvovanja u neredima ispred Bajrakli džamije

- osuđen na 16 meseci zatvora zbog pretnji novinarki B92 Brankici Stanković tokom fudbalske utakmice Partizan-Šahtjor u decembru 2009. godine

Đorđe Prelić - Prela, vođa "Alkatraza", Partizan

- više od dvadeset krivičnih prijava za nasilničko ponašanje, nedozvoljeno držanje oružja i eksplozivnih naprava, sprečavanje službenog lica u obavljanju dužnosti, neovlašćeno posedovanje, izrada, razmena i stavljanje u promet vatrenog oružja i municije, neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga, krivično delo teške krađe

- osuđen na 15 godina zatvora zbog organizovanja ubistva francuskog navijača Brisa Tatona

- 2003. godine bio optužen za prodaju opojnih droga, osuđen na šest meseci zatvora

Majk Halkijević, vođa "Alkatraza", Partizan

- osuđivan četiri puta za krivična dela teške krađe, nedozvoljenog držanja oružja i izazivanja opšte opasnosti

Alen Kostić - Kubi, vođa "Zabranjenih", Partizan

- više od 14 krivičnih prijava za teška krivična dela, nasilničko ponašanje, razbojništvo i krađe

- sa 18 godina nožem izbo mladiće na košarkaškom terenu

Branislav Penčić, vođa "Hed hantersa", Partizan

- više od 12 krivičnih prijava za nasilničko ponašanje, neovlašćena proizvodnja, držanje i stavljanje u promet opojnih droga, otmica, napad na službeno lice, krađa

Ivan Bogdanov - Zver, vođa "Ultra bojsa", Crvena zvezda

- osam krivičnih prijava zbog krađa, tuča, nanošenja lakših telesnih povreda, napada na policiju, posedovanja droge, nasilničkog ponašanja, uništavanja imovine

- više prekršajnih prijava, između ostalog i zbog držanja opasnih životinja bez dozvole

- osuđen na godinu i 11 meseci zatvora zbog napada na policiju i učešće u masovnoj tuči pred košarkaški meč Partizan-Zvezda 2006.

- vođa nereda u Đenovi na utakmici Srbija-Italija zbog čega je deportovan iz Italije

Marko Vučković - Mare, komandant, vođa "Ultra bojsa", Crvena zvezda

- osam krivičnih prijava za 11 krivičnih dela nanošenje teške telesne povrede, ometanja ovlašćenog službenog lica u obavljanju poslova bezbednosti, razbojnička krađa, nanošenje lakih telesnih povreda

- dva puta osuđivan uslovno zbog kršenja javnog reda i mira

- sudi mu se i zbog povređivanja policajca i prebijanja S. M. na Senjaku

Uroš Mišić - Cucek, vođa navijača Crvene zvezde

- osuđen na pet i po godina zatvora zbog napada na žandarma Nebojšu Trajkovića na stadionu

- oslobođen optužbi da je 20. februara ove godine u klubu "Plastik" učestvovao u tuči sa američkim marincima

Velibor Dunjić - Velja, vođa "Hijena", Crvena zvezda

- 19 krivičnih prijava za 31 krivično delo nasilničko ponašanje, napad na službeno lice u vršenju dužnosti i nasilničko ponašanje na sportskim priredbama, ometanje službenog lica u obavljanju poslova bezbednosti, učestvovanje u tučama i pucnjavama, neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga, više krivičnih dela teške krađe

- sudi mu se po optužnici Višeg tužilaštva koje ga tereti da je u aprilu ove godine u restoranu „Čarda", uoči vaterpolo utakmice Crvena zvezda - Seged, napao Čedomira Jovanovića, njegovu suprugu i prijatelje od kojih je jedan teško povređen

Uroš Avramović, vođa navijača Crvene zvezde

- više od 15 krivičnih prijava za teška krivična dela proizvodnja, držanje i stavljanje u promet opojnih droga, učestvovanje u tuči nasilničko ponašanje, razbojništvo, nedozvoljeno držanje oružja

Dražen Dragaš Draža ili Lurč, vođa navijača Crvene zvezde

- više od 15 krivičnih prijava za neovlašćenu proizvodnju, stavljanje u promet i posedovanje opojnih droga, razbojništva, nasilničko ponašanje

Duško Vujičić, "Junajted fors", Rad

- krivična prijava za držanje i stavljanje u promet opojnih droga

Dragan Supurović, "Junajted fors", Rad

- osam krivičnih prijava za neovlašćenu proizvodnju, stavljanje u promet opojnih droga, za izazivanje nacionalne verske i rasne mržnje i netrpeljivosti, za prikrivanje, za ugrožavanje javnog saobraćaja, za krivično delo ubistva i nanošenje lakih telesnih povreda

Dejan Majstorović, "Junajted fors", Rad

- krivična prijava za nanošenje teških telesnih povreda

Marko Gusić, "Junajted fors", Rad

- dve krivične prijave za izazivanje nacionalne, verske i rasne mržnje i netrpeljivosti i za učestvovanje u tuči

Vladimir Kovačević, "Junajted fors", Rad

- četiri krivične prijave za napad na službeno lice, za izazivanje opšte opasnosti, za učestvovanje u tuči i za tešku krađu

Nikola Vidović, "Junajted fors", Rad

- osam krivičnih prijava za razbojništvo, izazivanje nacionalne, verske i rasne mržnje i netrpeljivosti, teške telesne povrede

Srđan Rajković, "Junajted fors", Rad

- pet krivičnih prijava za izazivanje nacionalne, verske i rasne mržnje i netrpeljivosti, razbojništvo, ugrožavanje javnog saobraćaja i ugrožavanje sigurnosti