Prenosimo

Hadson: Iz Srbije izneta 51 milijarda dolara

Majkl Hadson, urednik iz Vašingtona, o "ofšor skandalima" u našoj zemlji posle 2000. godine. Srbija u samom svetskom vrhu po ilegalnim tokovima kapitala. U stotinama privatizacija strani kupac učestvovao samo formalno. Imovina preduzeća preuzimana, a radnici terani na ulicu.

Domaći biznismeni bliski vlastima su preko ofšor firmi, a na tuđe ime, od 2000. do 2011. godine kupovali bagatelno preduzeća u Srbiji i na taj način izneli čak 51 milijardu dolara. Ovo u razgovoru za Novosti iznosi Majkl Hadson, urednik "Međunarodnog konzorcijuma za istraživačko novinarstvo" iz Vašingtona, koji je nedavno objavio rezultate 15-mesečnog proučavanja ofšor skandala u našoj zemlji.

Građanima Srbije je tako samo nekoliko dana posle 5. oktobra stigla "čestitka" za godišnjicu demokratskih promena, ali umesto posvete, međunarodni tim novinara je poslao statistiku o tome kako su u prvoj deceniji ovog veka opljačkana državna preduzeća, a novac raznim transakcijama prebačen u inostranstvo.

Podaci do kojih smo došli pokazuju da je Srbija među vodećim državama u svetu kada su u pitanju ilegalni tokovi kapitala. Istraživanje Globalnog finansijskog integriteta svrstalo je vašu zemlju u top 16 nacija po broju ofšor skandala. Ako se u obzir uzme i broj stanovnika, Srbija je iza sebe ostavila i višestruko veće države.

Na primer, iz Vijetnama, koji ima čak 12 puta više ljudi, ilegalno je izneto 17,5 milijardi. Nije ovo problem samo Srbije, ofšor skandala ima u celom svetu, pa i u najrazvijenijim državama kao što su SAD i Velika Britanija, ali je cifra od preko 50 milijardi dolara zaista šokantna - objašnjava Hadson.

Na koji način je novac iznošen iz zemlje?

Posle promena u oktobru 2000. godine, novo prozapadno rukovodstvo je građanima obećalo bolji standard i radna mesta. U tom cilju su pokrenuli privatizaciju državnih preduzeća kako bi privukli strane investicije. Međutim, Agencija za privatizaciju nije osigurala da kupac ne izbaci radnike na ulicu kada otuđi neku firmu, a sporni Zakon o privatizaciji je kupcu dao za pravo da ne obelodani svoj identitet ili vlasničku strukturu svoje kompanije.

Tako se u stotinama srpskih privatizacija strani kupac samo formalno pojavljivao, a zapravo je iza njega stajao domaći biznismen. Moćan i blizak s vlastima, koristio je ofšor kompaniju kako bi preuzeo imovinu nekog srpskog preduzeća, njenu vrednost prebacio u inostranstvo, a radnike isterao na ulicu. Jednostavno, u vladajućoj garnituri u Srbiji nije bilo političke volje da se ovako nešto zaustavi.

Koliko srpskih preduzeća je uništeno u ofšor skandalima?

Skoro 2.000 od 3.017 državnih preduzeća koja su privatizovana između 2001. i 2011. godine je obustavilo rad, potonula su u stečaj ili su na ivici zatvaranja. Stotine hiljade radnika je ostalo bez posla. Deo njih je propao jer se posle teške ekonomske situacije, ratova i sankcija iz devedesetih godina nisu snašli na slobodnom tržištu, ali je znatno veći broj firmi koje su uništene spornom privatizacijom i preko tajnih ofšor kompanija.

Šta Srbija sada može da preduzme kada je ovo u pitanju?

Sumnjam da se makar deo para koji je završio na ofšor računima može ikada povratiti. Ono što država Srbija može da uradi jeste da istraži sve slučajeve i procesuira one koji su kršili zakon. Vidim da su neki pojedinci krivično gonjeni za slučajeve koji se tiču zloupotrebe privatizacije.

Međutim, situacija je i dalje nejasna zbog nedostatka informacija o tome koji su dalji potezi vlasti, istražnih i sudskih organa. Nadam se da će i podaci koje smo objavili da pomognu vladinim i drugim institucijama.

U vašem istraživanju navodite da je u ofšor skandalima sa srpskim i stranim biznismenima učestvovao i bivši ministar privrede Makedonije Žanko Čado. Da li imate saznanja i o njegovim vezama sa srpskim političarima?

Ne, ali to je pitanje koje bi svakako trebalo da istraže mediji u Srbiji - zaključuje Majkl Hadson.

STRANI FAKTOR

Čini se da ni Evropska unija nije dovoljno doprinela da se zaustavi ilegalni odliv kapitala iz Srbije?

Sigurno je da su pored Vlade Srbije, i međunarodne organizacije mogle više da doprinesu u borbi protiv ove vrste zloupotreba. Kritičari ofšor sistema tvrde da za dešavanja u Srbiji krivicu snose i takozvani ofšor promoteri kao što su računovođe, bankari i posrednici. Oni su dizajnirali sistem koji malu i ekonomski zavisnu zemlju poput Srbije ostavlja na milost i nemilost ofšor manipulatorima - naglašava Hadson.

broj komentara 57 pošalji komentar
(četvrtak, 17. okt 2013, 20:01) - anonymous [neregistrovani]

zaštitnici od zapada

Da pitam neke ovde ko je najveći neprijatelj Srba.

Govorili su i još govore krivi su stranci.
Srbi su sami krivi i najkrivlji kraj priče.

Kada nema pravog gazde u kući propade sve.

Naši lopovi to pravo zlo-

(četvrtak, 17. okt 2013, 14:07) - anonymous [neregistrovani]

Vreme leči sve!

Sve se znalo, a svi su ćutali i posle toliko godina se iznose činjenice, jedino narod ispašta. Kako je uopšte dozvoljeno da se toliki novac iznese, strašno 

(utorak, 15. okt 2013, 08:47) - anonymous [neregistrovani]

E Boze

I svi ti sto su rasprodali imovinu Srbije i pokupili pare jos uvek se bave politikom,i bedni narod glasa za njih a oni optuzuju nedni druge.

(utorak, 15. okt 2013, 01:28) - ;-) [neregistrovani]

Držite se Slovenci!

Iako nam je možda teško priznati ali i ekonomski i socijalno je bilo bolje do nedavno a možda je i danas u bivšoj republici SFRJ Sloveniji!

(ponedeljak, 14. okt 2013, 23:36) - anonymous [neregistrovani]

re: mnogo bolje nego u bilo kojoj bivsoj socijalistickoj zemlji

Kada govorimao o ekonomiji onda su u prednosti su barem Litvanija i Poljska.

(ponedeljak, 14. okt 2013, 15:45) - anonymous [neregistrovani]

Iz Nemacke

Moze se takodje reci da u istocnoj Nemackoj sada zive mnogo bolje nego pre ujedinjenja. i mnogo bolje nego u bilo kojoj bivsoj socijalistickoj zemlji.
Bas bi mi "tesko" palo kada bi u Srbiji ziveli tako.

(ponedeljak, 14. okt 2013, 10:05) - anonymous [neregistrovani]

e...

necujem dobro...ko je bio na vlasti do 2011-te?

(ponedeljak, 14. okt 2013, 08:59) - Nole [neregistrovani]

Prvo vratiti novac

Ovo je jako ozbiljan problem i vlasti bi tu trebalo da traže novac za manjak u budžetu. Jednostavno potrebno je ispitati sve sporne (a ne samo onih 24) privatizacije, jer ima u samo u Vojvodini gomile partijskih firmi ili usko povezanih sa partijama koje su za male pare kupovali gazdinstva zbog zemlje i sada čekaju ili su već izvršili prenamenu tog zemljišta i na taj način stiču milione EUR-a koje iznose na ove destinacije. Pa to je javna tajna i nije mi jasno šta tužilaštvo i sve institucije čekaju. Tu leže milijarde EUR-a koje mogu u medjunardonoj saradnji da se oduzmu i tu treba tražiti pomoć EU i SAD-a.

(ponedeljak, 14. okt 2013, 05:17) - Borislav Marić [neregistrovani]

Reforme i masovna otpuštanja

Svi znamo da su očekivanja istočnih Njemaca nakon ujedinjenja Njemačke bila velika a da i danas nakon više od 20 godina istočna Njemačka znatno zaostaje u razvoju od zapadne Njemačke!

Ta činjenica pokazuje da reforme i reformske mjere nisu dovoljne jer da jesu sprovele bi se u istočnoj Njemačkoj jer je zapadna Njemačka imala već razrađen ekonomski sistem koji je u zapadnoj Njemačkoj bio učinkovit!

To se desilo zbog toga što građani u istočnoj Njemačkoj nisu imali dovoljno vremena steći navike samoorganizovanja tj. privatnog poduzetništva koje su u periodu prije ujedinjenja izgubili.

Slične posljedice imaju i masovna otpuštanja jer u slučaju da se otpuštenima ne pruži dovoljno vremena tj. prelazni period u kojem bi stekli sposobnost samoorganizovanja i privatnog poduzetništva reforme ne mogu biti sprovedene a u međuvremenu radne navike se gube što smanjuje njihovu konkurentnost i mogućnost ponovnog zapošlavanja.

Može se zaključiti da masovna otpuštanja bez prelaznog perioda potrebnog za stvaranje organizacione kulture i kulture privatnog preduzetništva vode u sigurnu ekonomsku stagnaciju a veoma često i u nagao ekonomski nazadak.

(nedelja, 13. okt 2013, 22:09) - Borislav Marić [neregistrovani]

Refoma u zapošljavanju a ne u otpuštanju zaposlenih

Treba nam refoma u zapošljavanju a ne u otpuštanju zaposlenih.