Politička karijera Radovana Karadžića

Lekar i pesnik, Radovan Karadžić je pod uticajem književnika Dobrice Ćosića, intenzivno počeo da se bavi politikom 1989. godine, neposredno pred raspad bivše Jugoslavije. Sledeće godine izabran je za predsednika Srpske demokratske stranke u BiH.

Nakon proglašenja nezavisnosti Republike Srpske, 9. januara 1992, Radovan Karadžić je, u maju iste godine, nakon što Srbi u Bosni nisu prihvatili odluku o istupanju te republike iz jugoslovenske federacije, postao njen prvi predsednik.

Mesec dana uoči prvih sukoba u BiH, 7. maja 1992. Vlada RS počinje da realizuje svoju odluku o formiranju sopstvenih oružanih snaga preuzimanjem srpskog vojnog kadra JNA iz BiH.

Sve vreme rata u BiH, od decembra 1992. do jula 1995. Karadžić je bio lider bosanskih Srba i zajedno sa ratnim komandantom Ratkom Mladićem kreator ratnih operacija.

Sukob između tadašćeg predsednika SRJ Slobodana Miloševića i Radovana Karadžića usledio je 1993. godine nakon propadanja Vens-Ovenovog plana, koji je bio poslednji mirovni predlog za ujedninjenu BiH.

Vens Ovenov plan predviđao je unitarnu BiH, podeljenu u 10 pokrajina, koje bi bile organizovane tako da Srbi ne mogu da organizuju svoju državu, ali bi imale nadležnosti nad unutrašnjim poslovima, a Vojska RS bi morala da se povuče sa 27% teritorije.

Iako su u aprilu 1993. Vens-Ovenov plan prihvatili Slobodan Milošević i predsednik Hrvatske Franjo Tuđman, Radovan Karadžić, kao predstavnik bosanskih Srba nije želeo da potpiše sporazum jer se plašio da će Republika Srpska biti odsečena.

Posle višečasovnog ubeđivanja i pod uticajem Miloševića, Momira Bulatovića i Dobrice Ćosića, Karadžića je pristao da potpiše sporazum, ali pod uslovom da ga ratifikuje Narodna Skupština Republike Srpske.

Na sednici Skupštine, koja je sazvana 5. maja 1993. na Palama, Ratko Mladić je poslanicima pokazao teritorije pod kontrolom Vojske RS i teritorije koje je Srbima nudio Vens-Ovenov plan, posle čega su oni, na zatvorenoj sednici odbacili plan, a jugoslovenska delegacija napustila zasedanje.

To je prouzrokovalo potpunu blokadu Republike Srpske od strane SR Jugoslavije tako da Karadžić nije bio ni član delegacije Savezne Republike Jugoslavije na dejtonskim mirovnim pregovorima.

Da odnosi između političkog i vojnog života Republike Srpske nisu uvek bili skladni svedoče i dva Karadžićeva pokušaja da smeni tadašnjeg načelnika Generalštaba Ratka Mladića.

Karadžić je često isticao da je od početka bavljenja politikom uvek bio u kontaktu sa Slobodanom Miloševićem, ali da nikada nije uspostavio prisnije veze sa SPS-om.

O Miloševiću je već posle prvih susreta imao izuzetno visoko mišljenje i o njemu nije izrekao nijednu ružnu reč čak i kada je predsednik Srbije uveo blokadu Republici Srpskoj.

Jedini put oštro je kritikovao Miloševića u vreme pada Kninske krajine kada ga je otvoreno pozvao da zaustavi pad Republike Srpske Krajine.

Tada mu je napisao "ako je politika umetnost mogućeg, Vi niste pokazali neko umeće".

Na funkciji predsednika republike Srpske ostao je sve do 30. juna 1996. godine, kada je pod pritiskom država članica kontakt grupe i predsednika Srbije Slobodana Miloševića, napustio politički život i predsednička ovlašćenja preneo na potpredsednicu RS Biljanu Plavšić.

Vest o Karadžićevom povlačenju objavio je 19. jula 1996. specijalni američki izaslanik za Balkan Ričard Holbruk.

"Od ovoga jutra, Karadžić više nije predsednik Republike Srpske. On je odustao od tog položaja i od svih ovlašćenja koja ta funkcija nosi", rekao je tada visoki američki diplomata.

Karadžićevi najbliži saradnici i visoki funkcioneri SPS tvrdili su da je tada sa Holbrukom postigao dogovor - da se povuče iz političkog života, a da ga zauzvrat niko neće dirati.

Karadžićevo članstvo u SDS-u prestalo je tek 24. decembra 2001. godine kada je Skupština SDS RS usvojila izmene i dopune Statuta stranke među kojima je i odredba da licima protiv kojih je podignuta haška optužnica prestaje članstvo u toj partiji.

Poslednji put, pre hapšenja, Karadžić je viđen i fotografisan u Han Pijesku u julu 1996. godine.

Bivši lider bosanskih Srba i nekadašnji predsednik Republike Srpske, Radovan Karadžić je 13 godina, zbog optužnice za ratne zločine, bio jedan od najtraženijih ljudi na svetu, a Srbija je tokom tih godina bila pod velikim međunarodnim pritiskom za njegovo hapšenje.

povezane vesti:

Karadžić u Beogradu pod lažnim imenom