Tužilaštvo traži najmanje četiri godine zatvora za Gorana Papića

U završnoj reči Više javno tužilaštvo u Beogradu predložilo je sudu da proglasi krivim Gorana Papića i da mu, pored zakonske kazne od najmanje četiri godine, izrekne meru bezbednosti Zabrane vršenja poziva, delatnosti i dužnosti u trajanju od 10 godina.

Optužnim predlogom Papić se tereti za teži oblik krivičnog dela Trgovina uticajem iz člana 366 stav 3, za koje je zaprećena kazna od 1 do 8 godina zatvora.

Postupajući tužilac je u završnoj reči istakao da je tokom glavnog pretresa dokazano da je Papić, koristeći svoj službeni položaj i pretpostavljeni uticaj, protivzakonito posredovao preko tadašnjeg načelnika Uprave kriminalističke policije u sastavu PU za Grad Beograd Milenka Munižabe, da se izvrši službena radnja koja se ne bi smela izvršiti.

"Papić je izdao usmeni nalog Munižabi da se blindirano vozilo marke 'BMW' model '760 LI' vrati Marku Miljkoviću bez daljih neophodnih provera, a koje mu je prethodno privremeno oduzeto od strane Drugog odeljenja UKP Beograd", navelo je Tužilaštvo.

Kako se tvrdi, službenici Drugog odeljenja UKP-a su preuzeli vozilo i Miljkovića od Interventne patrole MUP-a, koja ga je prethodno zaustavila, i obavili sa njim razgovor, a potom su od njega oduzeli vozilo, kojim je upravljao na osnovu ovlašćenja za upravljanje i raspolaganje, izdato na njegovo ime i na ime Veljka Belivuka.

"Zbog sumnje u relevantnost podataka o zapremini motora, zatim u proceduru sprovođenja tehničkog pregleda, izdavanje registracione nalepnice, bilo je nužno da se na vozilu izvrše provere, odnosno da se obavi veštačenje da li vozilo poseduje originalan broj šasije i motora, da se pribavi dosije za vozilo, da se izvrše provere preko Interpola, kao i preko skenera, kako bi se utvrdilo da li vozilo poseduje bunkere pogodne za skrivanje predmeta, a što se vizuelnim pregledom nije moglo uočiti i obave druge provere, koje su izostale jer je vozilo istog dana Miljkoviću vraćeno", navodi Tužilaštvo.

Tužilaštvo smatra da je dokazano da je Papić imao pretpostavljeni uticaj u policiji kao lični prijatelj tadašnjeg ministra unutrašnjih poslova Nebojše Stefanovića, što je i sam istakao prilikom saslušanja, a što je potvrđeno i iskazima Milenka Munižabe, i drugih visokih policijskih službenika: Nevenka Marića, Miloša Jovanovića, Dejana Kovačevića, pa i tadašnjeg direktora policije Vladimira Rebića, kao i samog ministra Stefanovića.

Takođe, tužilaštvo smatra da je neprihvatljivo to što je odbrana tokom celog postupka pokušavala da odgovornost prebaci na Munižabu, podsećajući da on nije imao nikakav motiv da vrati navedeno vozilo, posebno tog dana kada je policija bila angažovana na rasvetljavanju krivičnog dela ubistvo.

Iako Papić nije imao pravo da izda naređenje Munižabi, imao je pravo da mu izda instrukciju da vrati vozilo ako to zahtevaju interesi službi MUP-a, ali je u ovom slučaju instrukcija izdata da bi izostalo vršenje provera na koje su policijski službednici UKP-a bili ovlašćeni.

Tužilaštvo je podsetilo da sama činjenica da je SBPOK postupao u posebnom predmetu prema Marku Miljkoviću nije davala osnov Papiću da se interesuje za vozilo i da izdaje instrukcije o njemu, jer SBPOK nije postupao prema vozilu već samo prema licu, sa kojim je bilo potrebno obaviti razgovor.