Čitaj mi!

Srpsko tužilaštvo podiglo prvu optužnicu za akciju "Oluja" - ko se nalazi na njoj

Srpsko tužilaštvo za ratne zločine podiglo je prvu optužnicu za zločine počinjene tokom hrvatske akcije "Oluja". Podignuta je protiv četiri oficira hrvatske vojske, zbog sumnje da su naredili akciju u kojoj su stradali civili u izbegličkoj koloni. Najviše njih poginulo je na Petrovačkoj cesti 7. avgusta 1995.

Trinaestoro srpskih civila, od kojih šestoro dece, poginulo je u dva dana, u izbegličkoj koloni koja je već napustila Hrvatsku i prešla na teritoriju BiH. Pred 27. godišnjicu zločina, potencijalni nalogodavci akcija iz vazduha su na optužnici srpskog pravosuđa.

"Hrvatski migovi su u dva navrata nadletali tu izbegličku kolonu vrlo nisko, u prvom nadletanju im je sasvim bilo jasno da su u pitanju civili, žene i deca. U drugom naletu, kad su posve sigurni bili da se radi o civilima, oni su svejedno u drugom naletu tu kolonu napali", navodi Eugen Jakovčić iz Srpskog narodnog veća.

Za to, srpsko tužilaštvo tereti Vladimira Mikca, Zdenka Radulja, Željka Jelenića i Danijela Borovića. Optužnicu treba da potvrdi Viši sud u Beogradu, zbog čega Tužilaštvo za ratne zločine još ne želi detaljnije da je komentariše.

"Kako se u konkretnom slučaju radi o optužnici koja nije postala pravnosnažna, nismo u mogućnosti da Vam odgovorimo na postavljena pitanja imajući u vidu da krivični postupak u ovoj fazi nije javan", navode iz Tužilaštva.

"Samo četiri presude 27 godina nakon 'Oluje'"

U mogućnosti da optužnicu komentariše, zato, jeste predsednik hrvatske vlade.

"Koliko ja shvaćam riječ je o predmetu koji bi trebao biti vezan za teritoriju Bosne i Hercegovine. Tu je već problem tog pitanja nadležnosti tijela Srbije za bilo što što je vezano za teritoriju van Srbije. Mi smo stalno tu temu dizali i govorili da je to neprihvatljivo. Ako što dođe mi ćemo štititi hrvatske vojnike i branitelje", navodi Andrej Plenković, predsednik Vlade Hrvatske.

Da Hrvatska nema nameru da izruči bilo koga, ne čudi našeg sagovornika iz SNV-a koji podseća na odnos i hrvatske države i hrvatskog pravosuđa prema zločinima nad srpskim civilima u "Oluji".

"Stvarno je porazno da 27 godina nakon 'Oluje' imamo tek četiri kaznene presude, od kojih su samo dve osuđujuće, dve su oslobađajuće. Nažalost, nakon one oslobađajuće presude u Hagu u predmetu Gotovina i drugi, zapravo ništa se na tom planu nije dogovdio. Tek se tu i tamo sporadično zapravo dogodi neko sudjenje, nista značajno i vazno kad to stavimo u usporedbu sa kolicinom i brojem ratnih zločina koji su se dogodili", navodi Jakovčić.

Srpsko tužilaštvo predložilo je da se optuženima sudi u odsustvu jer, kako se navodi, protek vremena daje dovoljno razloga za sumnju da će Hrvatska ili Bosna i Hercegovina pokrenuti krivične postupke protiv odgovornih za stradanje civila 7. i 8. avgusta 95.