Radomir Marković odbacio optužbe za ubistvo Slavka Ćuruvije

Radomir Marković izložio je danas svoju završnu reč, koju je spremio i pisanoj formi. Pored ostalog, istakao je da je postupak protiv njega, Milana Radonjića i Ratka Romića pokrenut pošto nisu pristali da lažno svedoče protiv nekadašnjeg predsednika Slobodana Miloševića.

Svoje izlaganje je počeo tvrdnjom da su posle 5. oktobra 2000. godine širom otvorena vrata zapadnim službama, koje su želele da ostvare uticaj na rukovodstvo Srbije, te da su na najviše funkcije u MUP-u i Vladi postavljeni ljudi po meri SAD. Njihov prvi zahtev je, prema rečima Markovića, bio da se Milošević liši slobode.

Naveo je da je došlo i do smena u MUP-u i u DB-u, a da je novo rukovodstvo insistiralo na istraživanju tzv. političkih ubistava, među ostalima i Ćuruvije, a sve kako bi se kriminalizovao Milošević.

Marković je odbacio sve tvrdnje tužilaštva, negirajući da je imao bilo kakvo učešće u ubistvu Ćuruvije.

On je podsetio da očevidac ubistva, Ćuruvijina prijateljica Branka Prpa nije videla na mestu ubistva optužene kao izvršioce Ratka Romića i Miroslava Kuraka, već drugo lice.

Napomenuo je i da pripadnici zemunskog klana, na osnovu čijih je izjava pokrenut ovaj postupak, nemaju direktna saznanja o ubistvu, a to, kako je naveo Marković, nema ni ostalih 100 svedoka koji "nešto misle ili pretpostavljaju".

Odbacio je i svedočenje Milorada Ulemeka Legije, koje je tužilaštvo predstavilo kao ključno u ovom postupku, a koji je i sam izjavio da nema neposredna saznanja o ubistvu Ćuruvije.

U nastavku suđenja, završne reči treba iznesu i Ratko Romić i Milan Radonjić, nakon čega će sud zakazati izricanje druge prvostepene presude.

Kuraku se sudi u odsustvu

Optuženi Miroslav Kurak je u bekstvu i sudi mu se u odsustvu.

Njihovi branioci zatražili su od suda početkom oktobra u završnim rečima da oslobodi njihove branjenike optužbi za učešće u ubistvu, jer nema dokaza da su oni naložili, organizovali ili izvršili krivično delo za koje se terete.

Tužilaštvo za organizovani kriminal svoju završnu reč iznelo je sredinom jula i zatražilo da sud optužene osudi na maksimalne zatvorske kazne po 40 godina.

Prvooptuženi u ovom slučaju su tadašnji šef Resora državne bezbednosti Radomir Marković, tadašnji šef beogradskog centra RDR-a Milan Radonjić i operativac Ratko Romić.

Miroslav Kurak, optužen je kao neposredni počinilac ubistva, ali je u bekstvu i sudi mu se u odsustvu.

Njih četvorica su posle prvog suđenja bili osuđeni na ukupno 100 godina zatvora, ali je ta presuda ukinuta odlukom Apelacionog suda koji je naložio ponavljanje suđenja, jer je presudom u slučaj uvedeno N. N. lice kao neposredni izvršilac ubistva, što je suprotno optužnici.

Tužilaštvo je u završnoj reči tvrdilo da je motiv za ubistvo bilo Ćuruvijino istupanje u domaćoj i stranoj javnosti i kritika tadašnjeg predsednika SRJ Slobodana Miloševića i njegove supruge Mirjane Marković.

Postupajući tužilac Milenko Mandić smatra da su njegove optužbe dokazane tokom suđenja, te da u svemu ostaje pri navodima optužnice i jer se činjenično stanje nije promenilo u ponovljenom postupku.

Ćuruvija praćen do samog ubistva 

Slavko Ćuruvija je praćen sve do samog ubistva, a naročito intenzivno je praćeno njegovo kretanje 10. i 11. aprila 1999. godine, kada je, prema optužnici, likvidiran u haustoru zgrade u Svetogorskoj ulici gde je živeo. Ubijen je između 16.39 i 16.45, dok je sa njim u društvu bila njegova prijateljica i očevidac ubistva Branka Prpa.

Sva trojica prvooptuženih su na početku ponovljenog suđenja negirala veze sa ubistvom i detaljno su izneli svoje odbrane.

Nasuprot ukinutoj presudi u kojoj je N. N. lice označeno kao neposredni izvršilac ubistva Ćuruvije, u optužnici, po kojoj se svima sudi, tvrdi se da je Ćuruviju ubio Kurak, a da mu je saučesnik bio Romić, koji je, navodno, drškom pištolja udario u glavu Ćuruvijinu prijateljicu Branku Prpu.

Prema ukinutoj presudi, Ćuruviju je ubilo N. N. lice, a pripadnici DB-a su za to "pripremili teren".

Slavko Ćuruvija je ubijen na Uskrs 11. aprila 1999. godine, u dvorištu ispred ulaza u zgradu, gde su se nalazile prostorije marketing službe Dnevnog telegrafa, a sa njim je tada bila Branka Prpa.

Prpa optužene nije prepoznala kao ubice.