Čitaj mi!

Suđenje za ubistvo Đuruvije: Branioci Radomira Markovića tražili oslobađajuću presudu

Oba branioca Radomira Markovića, nekadašnjeg načelnika Resora državne bezbednosti, tražila su oslobađajuću presudu u svojim završnim rečima na suđenju za ubistvo novinara i izdavača Slavka Ćuruvije. Markovićevi advokati negirali su da postoje dokazi koji bi Markovića teretili za Ćuruvijino ubistvo.

Advokat prvooptuženog Markovića, Vladimir Marinkov, u svojoj završnoj reči u Posebnom odeljenju Višeg suda u Beogradu naveo je da je iskaz Milorada Ulemeka Legije neistinit, a da je tužilac svoju optužnicu u odnosu na Markovića zasnovao "isključivo na tom iskazu".

"Brojnost dokaza sakriva njihovu beskorisnost. Jedan jedini dokaz koji bi trebalo da tereti Radomira Markovića je iskaz Ulemeka. Ulemek Kaže da je 29. ili 30. marta trebalo da se javi načelniku službe Radomiru Markoviću. Dežurni vezista mu je rekao da je primio poruku da se javi Markoviću. U vremeniku takvog poziva nema", rekao je Marinkov.

Marinkov je osporavo Ulemekov iskaz, tvrdeći da nije bilo susreta između Ulemeka i Radomira Markovića u kancelariji Franka Simatovića, kako je to Ulemek naveo, da to sigurno nije moglo da se desi 29. marta jer Ulemek nije bio u Beogradu, a i da je zgrada Druge uprave u Kneza Miloša krajem marta 1999. godine bila ispražnjena jer je bila NATO meta.

"Simatoviću je u to vreme bilo zabranjeno da kontaktira sa Ulemekom. Simatović je objasnio da nijednom nije sreo Ulemeka u to vreme", naveo je Milakov.

On je govorio da Simatović više nije imao kancelariju u zgradi koja je bila ispražnjena, a da je načelnik RDB ulazio u jednu od zgrada RDB morao bi neko da bude obavešten.

"Ulemek govori da se redovno morao javljati satelitskim telefonom načelniku. Satelitski telefoni se nisu koristili u to vreme jer su bili američki", rekao je Marinkov.

Lična poznanstva i ocene karaktera

Advokat Dušan Mašić, takođe branilac Radomira Markovića, osvrnuo se na lično poznanstvo sa okrivljenim koje datira iz 70-ih godina. U završnoj reči rekao je da je Marković u zatvoru 20 godina "samo zato što je patriota i pošten čovek".

Mašić je naveo da je Marković jedini čovek koji je časno radio svoj posao, a da su "zasluge Slavka Ćuruvije bile u rušenju države".

"Predamnom i Goranom Petrovićem tužilac Džefri Najs je nudio Markoviću da svedoči protiv Miloševića. Marković mu je odgovorio da nije cinkaroš, da može da svedoči kako je istina", rekao je Mašić i pozvao sud da sudi časno i pošteno jer je Marković bio častan i pošten policajac.

Branilac trećeokrivljenog Miroslava Kuraka advokat Stevan Protić u završnoj reči rekao je da nema nijednog dokaza da je Kurak učinio krivično delo ubistva.

"Nema dokaza, nema ni završne reči", u kratkom obraćanju rekao je Protić i tražio oslobađajuću presudu.

Sutra se nastavlja glavni pretres iznošenjem završnih reči branilaca Ratka Romića i Milana Radonjića.

Slavko Ćuruvija ubijen je 11. aprila 1999. godine u Beogradu, ispred ulaza u zgradu u kojoj je živeo.

Suđenje za ubistvo počelo je 2015. godine. U aprilu 2019. godine okrivljeni su proglašeni krivim.

Za učešće u ubistvu Ćuruvije na ukupno 100 godina zatvora osuđeni su nekadašnji šef Resora državne bezbednosti Radomir Marković, šef beogradskog centra DB-a Milan Radonjić, pripadnik rezervnog sastava DB-a Miroslav Kurak i operativac DB-a Ratko Romić. Marković i Radonjić osuđeni su na po 30 godina zatvora. Romić i Kurak osuđeni su na po 20 godina zatvora.

Septembra 2020. godine Apelacioni sud u Beogradu je ukinuo presudu ističući da je prvostepeno veće prekoračilo optužnicu. Pored četvorice okrivljenih, kao neposredni izvršilac, osuđeno je i peto, N.N. lice, koje se nije spominjalo u optužnici Tužilaštva za organizovani kriminal.

Okrivljeni Marković već služi kaznu zatvora od 40 godina, dok su Radonjić i Romić u kućnom pritvoru.

Miroslavu Kuraku se zbog toga što se nalazi u begstvu, sudi u odsustvu.