Suđenje za ubistvo Ćuruvije, Marković negirao sve navode optužnice

Radomir Marković je, u svom iskazu, rekao da navodi optužnice nisu zasnovani na dokazima, jer u prethodnom postupku nijedan svedok nije potvrdio da je imao saznanja o njegovoj ili umešanosti Resora državne bezbednosti (RDB), niti je dat bilo kakav dokaz.

Kako je objasnio, netačna je tvrdnja da je pozvao komandanta Jedinice za specijalne operacije (JSO) Milorada Ulemeka krajem marta 1999. godine i naložio mu da organizuje ubistvo Ćuruvije, koje je izvedeno 11. aprila, kao i da je zbog toga na čelo beogradskog centra RDB-a postavio drugookrivljenog Milana Radonjića.

Marković je rekao da u to vreme JSO nije bila pod komandom RDB-a, nego zajedničkog štaba MUP i vojske na Kosovu, gde je bila angažovana, pa tako nije mogao ni da mu naredi da dođe u Beograd.

"Ja i on se nismo videli i čuli do 17. aprila, šest dana posle ubistva Ćuruvije, kad je došao s molbom da mu pomognem da se izmeni naređenje Štaba u Prištini da JSO sutradan krene u akciju kroz Rugovsku klisuru, jer je postojala opasnost da bude uništena cela jedinica", naveo je Marković.

Dodao je da je tu naredbu mogao da izmeni samo tadašnji načelnik Generalštaba Dragoljub Ojdanić, kome je to odneo na komandno mesto u objektu "Karaš", koji se "složio sa mišljenjem Ulemeka i isto veče poslao depešu Nebojši Pavkoviću, sa naređenjem o izmeni plana borbenih dejstava".

Svi ti detalji nalaze se u spisima predmeta, ukazao je Marković.

Govoreći o postavljenju Radonjića, on je istakao da je to urađeno zato što je dotadašnji načelnik centra RDB-a Momir Radosavljević, koji je tu funkciju obavljao kao penzioner, početkom bombardovanja rekao da ne može više da je obavlja.

U centru RDB-a Beograd je došlo do konfuzne situacije, trebalo je hitno postaviti rukovodioca i moji saradnici su predložili Radonjića, objasnio je Marković.

Negirao je i da je mogao naložiti bilo praćenje nekoga, bilo obustavljanje toga, pa ni Ćuruvije, jer to ne predviđa pravilnik RDB-a, a nije ni znao da se ta mera primenjuje, sve do ubistva.

Marković je ocenio da pisanje listova čiji je Ćuruvija bio vlasnik nije moglo da bude motiv ubistva, jer te novine nisu izlazile šest meseci.

Mere nisu primenjivane zbog pisanja, nego zbog kontakata koje je imao, a bili su interesantni za RDB-a, naglasio je Marković.

Prema rečima Markovića, u istrazi ubistva Ćuruvije bilo je "ozbiljnih opstrukcija svega što nije vodilo ka RDB-u i Slobodanu Miloševiću", jer su "svi pravci koji su išli mimo onog što je zacrtano, lagano išli u stranu".

"Onda je predmet dat u ruke novinarima, pa nije čudno što se u optužnici insistira da je ubijeni bio novinar, vlasnik lista. Ja bih podsetio da je Ćuruvija u jednom periodu bio i naš kolega, radnik RDB-a", naglasio je Marković.